ДИВОСЕЛО У СРЦУ

Миле Рајчевић, проф.

ДИВОСЕЛО У СРЦУ

Дружење Дивосељана у Београду

У организацији Удржења Дивосељана у Београду одржано је традиционално  Госпојинско дружење Дивосељана  28.септембра 2024.године у Београду: Дивосело у срцу. Ово је традиција наших коријена која се његује од насељавања Дивосела, до деведесетих година прошлог вијека у Дивоселу, а од грађанског рата у Хрватској 1991 – 1995. настављена у Београду. Наши Дивосељани дружили су се на мобама, кошњи ливада и жетвама, прелима и сијелима, славама и прославама, спортским  утакмицама, сеоским спортским играма „Оке“- Дивосело, матуралним забавама, свадбама, сахранама…

Разговору никад краја

Присутнима су се обратили и поздравили их: Предраг Јерковић, предсједник Удружења Дивосело, апелујући на млађе генерације Дивосељана да се активно укључе у рад Удружења и да његују традицију и културу сјећања својих предака. Миле Рајчевић и Ђурђица Драгаш-Вуковљак у поздравним  говорима евоцирали су сјећања на завичај, наше Дивосело и јуначки, витешки  народ овога  села, гдје данас само рушевине кућа, које стрше као споменици крајпуташи, и споменици и крстови у гробљима, чији епитафи писани ћирилицом свједоче и опомињу путнике да је ту некада живио српски народ. У својим обраћањима нагласили су „да данас живимо у савременом свијету који се много измијенио, у свијету гдје су некадашње традиционалне вриједности  поремећене,“, али  постоје традиционалне вриједности  које треба задржати и његовати као традицију.

Проф. Миле Рајчевић представио је присутнима књигу, збирку поезије  Ђурђице Драгаш Вуковљак: „Јер ми смо иста крв…“, коју чине стихови пуни сете и туге, посвећени страдањима њених Дивосељана…У своме обраћању Ђурђица Драгаш Вуковљак, поред осталог, говорећи о мотивима који су је инспирисали да напише ову збирку пјесама, прочитала је своје двије пјесме, које су присутне емотивно вратиле у Дивосело и гануле их до суза.

Овакви сусрети и дружења су непревазиђени, овдје се чује жива ријеч свакога, овдје су при сусретима присутне емоције, лични контакти, загрљаји и стисак руке, сјећања и успомене из дјетињства и младости,  школовања, сјећање на прве љубавне састанке на сокацима, вријеме проведено у завичају што се не може доживјети преко савраманих аудиовизуелних средстава…Иако смо расути по читавом свијету, постоји нека „кохезиона сила“ која нас повезује…

Српски народ из Дивосела изњедрио је велике и честите људе, успјешне и напредне сељаке, привреднике, занатлије, велике интелектуалне умове који су се винули у свијет науке и пронијели славу својих предака широм  читаве земаљске кугле на понос својих коријена, поносни на своје Дивосело, поносни на свој завичај…

Уз богату трпезу и шале из завичаја,  у јесењој глухој  ноћи, чуле су се завичајне пјесме које је јесењи повјетарац  разносио земунском равницом.

Да покољења памте, друже се и не забораве.

Нема ништа без завичајне пјесме

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

three × five =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд