Category: Да се не заборави
Миле Рајчевић,проф. НАСЕЉЕ КЛИСА У ДИВОСЕЛУ Име Клиса (насеље у Дивоселу) потиче од латинске ријечи ecclesia, што значи црквиште, јер се ту налазило насеље са црквом. Ова ријеч је у српски језик дошла преко турског језика,...
Миле Рајчевић, проф. ДИВОСЕЛО У ПРАСКОЗОРЈЕ Завичај је мјесто гдје смо рођени и одакле су нам преци Колико смо ми Дивосељани вољели свој завичај, своје Дивосело осјећа се при сваком сусрету без обзира којој генерацији...
Миле Рајчевић, проф. ОСНОВНА ШКОЛА У ВРЕПЦУ – ЗЕМАН ГРАДИ, ЗЕМАН РАЗГРАЂУЈЕ Село Вребац у општини Госпић са засеоцима Завођем и Павловцем чини једну цјелину. Основна школа у Врепцу, општина Госпић, има дугу...
Миле Рајчевић, проф. Културно-просвјетни рад у Дивоселу – традиција наших коријена – Сјећање никад не умире – Захваљујући непосредној близини Госпића као већег центра са средњим школама, гимназијом и учитељском школом (препарандијом, лат. праепараре-припремна...
Миле Рајчевић, проф. СЈЕЋАЊЕ НИКАД НЕ УМИРЕ Етничко чишћење српских села: Дивосело, Читлук, Орнице, Почитељ и Медак у општини Госпић – операција хрватске војске и полиције тзв. „Медачки џеп“ 09.09.1993.године Дана 09.09.1993.године хрватска војска...
Ђурђица Драгаш ЈАМА Голе гране милују тешки облаци.Мирише на снег и море, на со и увело лишће.Мешају се ветрови с југа и личка бура.Самује Велебит! Видим је тамо, крај шумарка…готово неприметну, неугледну, тиху.Открила...
Ђорђе Пражић ТОМО БИЉАН – ОРГАНИЗАТОР ЗЛОЧИНА НАД СРПСКИМ НАРОДОМ КОСИЊА (ЛИКА) На страници бр.163, под редним бројем 8, у Госпићком спомен зборнику (извор бр.2), у спискухрватских жртава Другог свјетског рата из Горњег Косиња,...
Ђорђе Пражић ЈАМЕ – ГРОБНИЦЕ НА ПОДРУЧЈУ КОСИЊА (ЛИКА) Јама, безданка, бездањача, јамурина, звекара (српски или хрватски), брездно (словеначки) и пропаст (македонски) је бунару слична пукотина или коси канал различите ширине или дужине, у...
Ђорђе Пражић ЗЛОЧИН НАД СРПСКИМ НАРОДОМ У ДОЦИНОЈ ДРАЗИ И ЈАМИ...
Миле Рајчевић, проф. Печалбари из Дивосела, Читлука и Орница Крајем двадесетих и тридесетих година 20.вијека већи број Дивосељана, Читлучана и Орничана кренуо је у печалбу[1] „трбухом за крухом“ у Америку, Канаду, Француску,...