МАРАКАНА У ГОСПИЋУ

Ђоко Иванишевић

МАРАКАНА У ГОСПИЋУ

Након много година гледам једну стару слику. Вратила ме у доба дјетинства и младости, једног

Аутор Ђоко у младим данима ужива у зимским личким чаролијама

сретног, безбрижног и скромног живота и времена. Тада се није гледало ко је ко, и има ли или нема. Дијелио се комад крува и често јело у другој кући. Читаве дане проводило се вани љети и зими, а често до касно у ноћ. Велики дио, а многи су и читав живот провели у Смиљанској улици на сточној плаци, која је позната као МАРАКАНА. Име јој је дао Шота, једна од њених легенди.

Вријеме се проводило у игри и дружењу, а највише се играо ногомет, отуда и име по познатом бразилском стадиону. Било је свега и свачега, од ситних препирки до крађа Тушакових трешања и лубеница. Нажалост било је и тужних тренутака као смрт Нине и Жеље, затим Јосе, Владе и Стипе.

На плаци су одрасле и дружиле се многе генерације, од велике до мале дјеце Старији су се увијек слушали и поштовали.

На Маракани су се истицале три генерацијске групе. Стара, рођена од 1945., средња до 1951., и млађа до 1961. године.

Стара генерација – до 1945. године:

Бркљачић Анте – Шота, Мажар Мићо – Чокац, Мажар Јосо, Јелић Иван – Јелун, Ратковић Никица – Рацак, Старчевић Јосо – Јозга, Прпић Иван – Прце, Милковић Нико – Ниџан, Шимић Стипе – Ћипе Дугачки, Мајетић Томе – Томаш и Јелић Јосип Ситни.

Средња генерација –  до 1951. године:

Бркљачић Јуре – Геније, Биљан Иван – Баја Сибре, Пејновић Ивица – Шкеро, Старчевић Анте – Ансе Мејун, Шимић Ивица – Шимун, Шимић Марко – Шмрк, Шимић Иван – Фике, Басарић Милан – Басо, Пејновић Никола – Зубе,  Пејновић Ђуро – Ђуса, Пејновић Петар – Пеци, Бенц Жељко – Цицо, Зорица Владе – Тута, Јелић Јосо, Иванишевић Мићо – Бил, Шарић Стипе – Паина и Фајдић Мирко – Фајди.

Млађа генерација – до 1961. године:

Пезељ Иван – Дебо, Пезељ Павао – Жиле, Штулић Милорад – Примаријус, Бркљачић Иван – Брко, Бркљачић Младен – Циго, Бркљачић Стипе, Бркљачић Маријан – Миш, Томљеновић Звонко – Ћаћа, Пезељ Иван – Јолин, Вркљан Иван – Амби, Радојичић Перица – Мали Перица.

Плаца је била ограђена са два метра високом оградом од дасака. Та даска је била на врху зашиљена на паласак. У огради су на неколико мјеста биле рупе кроз које се провлачило јер се плаца дуго времена закључавала. Унутра су биле четири преграде и једна велика за запреге. Преградице су биле ограђене гредама са летвицама на којима се сједило. Често је по њима Томас возио бицикло.

Центар догађања   је био у овчијој преградици. Ту се играо ногомет и зато се и зове МАРАКАНА. Унутар ње је била велика шупља липа у коју се могло сакрити 2-3 мале дјеце. А, испод у хладу се углавном картало и одмарало. У осталим преградицама млађа дјеца су се играла и забављала.

Шездесетих година уз стару, изграђена је нова плаца пресељена из центра (данашњи трг Стјепана Радића, а некада Николе Тесле). Пола је избетонирано за столове (тезге), а пола је било за заапрежна кола. Ту се преселила сва догађања из преградица. Како су се завршавале школе, многи су одлазили за послом и студирањем, а долазиле су млађе генерације и дружења су настављана. Све је то трајало до изградње  аутобуског колодвора. Млађе генерације су изгубиле мјесто окупљања и дружења, а старије генерације су наставиле са дружењем  на другим мјестима у граду.

Друго веома важно мјесто окупљања је била биртија „ЦИГАНСКИ МЕКСИКО“, гдје се освјежавало и картао маријаш: Касније су се гледале утакмице на телевизији, међу првим у граду. Нешто касније је отворена биртија „КОД ЂУРЕ КАТИЋА“ па се ишло и тамо.

Група младића са Маракане испред гостионице „Код Ђуре Катића“

Љети се ишло на купање у Чанић гај, гдје су старији учили млађе пливати и другарски пазили на њих.

Маракана данас (2023.г.)

А онда су дошла нека лоша и трагична времена. Остале су само успомене и сјећања на МАРАКАНУ.

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 × 1 =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд