СПИСАК ГОСПИКИХ БИРТИЈА 1950 – 1991
Ђоко Иванишевић
СПИСАК ГОСПИЋКИХ БИРТИЈА 1950 – 1991
Ради потпуне слике угоститељске понуде града, потребно је навести и остале угоститељске објекте и њихове локације.[1] Оне су имале своју историјску улогу и биле незаобилазни
дио друштвеног живота грађана и посјетилаца са стране. Све оне су на почетку биле обичне биртије у свом времену, просте и неугледне, да би неке временом постале у нивооу најмодернијих кафића у Загребу. Због отварања нових или затварања старих локала број биртија је варирао зависно од године до године. Највећи број биртија, њих 45, у Госпићу је било крајем осамдесетих година прошлог вијека. Биртије су имале разна имена. Поред свог службеног, добијале су и своје локалне називе. Државне биртије су обично називане по дјеловима града, иако су све само имале број. Приватне су називане по презименима или надимцима газда – власника. Мали дио је био познат по званичном имену. Многе су имале више имена. Свака од ових биртија имала је своје сталне муштерије, који су били јунаци необичних догађаја и прича. Многе догодовштине су остале неиспричане или заборављене.
Једна од занимљивих прича односи се на биртију „Цигански Мексико“ на плаци. Једнога петка у тој биртији дуго су се опијала двојица комшија Богдан Штулић и Фране Јелић. То опијање је трајало читаво поподне све до фајронта. Пошто су истјерани из локала стајали су испред уз запрежна кола „гумењак“[2] и упрегнутог коња „Бикана“[3]. Након дужег времена и размишљања сјете се да недалеко од њих ради у то вријеме само Градска кафана у старом хотелу „Лика“. Пошто је у њој свирала музика и пјевала пјевачица, одлчили су да оду тамо. Довезли су се у центар града пред кафану, при чему су коња Бикана завезали уларом за врата кафане да не утекне. Ушли су у кафану и наставили пити. Послије неког времена дошла је патрола милиције и одвела их у Станицу милиције. Дежурна служба милиције није знала што ће са гумењаком и Биканом, па су их пустили обојицу.
Биртије у граду (Од жељезничке станице до Смиљана и од Канишког до Будачког моста)
– Биртије у центру града (Улице Маршала Тита, Радничка и ЈНА).
„Крчмар“, „Блажић“, „Месар-Чока“, стари хотел „Лика“, „Број један“, „Новчица“, Стари „Дом ЈНА – куглана“ (преко пута старе Робне куће и ШУП-а), „Циско“, „Лудва – Кореја“, „Амадеус“, „Диско – Дуле“, „Човић“, хотел „Европа“, „Стара куглана СУП-а“, „Угловница“, „Биција“, „Шумарија – барака“.
– Биртије на тргу и околним улицама (Трг Николе Тесле, Владе Кнежевића, Драгана Ракића, Јадранска).
Нови хотел „Лика“, „Нова робна кућа – подрум“, „Јоцо“, „Уски“, „Вркљан“, „Младен Циго“, „Марке“, „Блу ап“, „Црвена звијезда“, „Нацек“, „Ћурлик“.
– Биртије у Смиљанској улици (Улица Николе Тесле).
„Цоњар“, „Цигански Мексико“, „Катић“, „МД“, „Стипе и Драган“, „Ремзо – Маракана“,
„Лактић“, „Ник“, „Марас“, „Поткова“, „Трапан“, „Иван Ђан“.
– Биртије у Канишкој улици (Улица Југословенске народне армије).
„Буцунић“, „Кнезовић – Три ферала“, „Малољетник – Зелен гај“, „Валентић“, „Мост“, „Жељко Гарбун“.
– Биртије у Будачкој улици (Улица Марка Орешковића).
„Клуб пензионера“, „Дом ЈНА“, „Пицерија“, „Косињанин“, „Девчић“, „Соколић“, „Мост“.
– Биртије у Јасиковачкој – Чардак (Улица Наде Димић).
„Штруле“, „Загорац“, Мотел „Јасиковац“, „Чардак – Личке новине“, „Бели“, „Жика“, „Вучко“.
– Билајска улица (Улица 6. пролетерске дивизије).
„Станица“, „Крмпотић“, „Мандарић“, „Липа“.
Имао је Госпић у свом центру и мљечни ресторан негдје до 1963. године. Ту се могао попити врућ какао са млијеком и бијела кафа уз разна пецива и колаче. Налазио се у старој
згради уз продавницу „Борово“, која је срушена и изграђена данашња неугледнија.
Неке биртије су у Госпићу имале дугогодишњу традицију. Познати кафић „Ћурлик“[4] настао је од гостионице „Свратиште Колачевић“ отворене у старој кући 1888. године. У новој кући је свратиште било од 1935. године. Осамдесетих година прошлог вијека биртија у којој се служила врхунска јагњетина и домаћа јела, преуређена је у модерни кафић, који је затворен 2013. године.
Тадашњи Госпић, релативно мали град, није заостајао у свим облицима друштвеног живота за другим већим градовима. Није се живот града одвијао само у биртијама. Било га је и на другим мјестима, зависно од понуђеног културно – забавног садржаја. Сваки дан су биле кино представе у два кина (Јединство и Дом ЈНА). Повремено је било драмских представа и концерата извођача забавне и народне музике. Љубитељи ликовне умјетности су уживали у манифестацији „Лички ликовни анале“. Ту су се одигравале и разне спортске манифестације.
Због великог броја студената у великим градовима, сви свјетски новитети су брзо стизали у Госпић. Најприје је долазила популарна музика, затим мода. Све је то прихватано у потпуности. Ту је долазило до изражаја највише за време љета и у данима државних празника.
То су била нека давна добра времена. Био је то град који је имао све услове за добар и угодан живот појединца и породице.
Да су биртије имале већи значај од угоститељске услуге, говори и чињеница да су двије биртије уништене минирањем 1991. године од стране хрватских снага. Минирана је биртија „Жика“ власника Жике лимара родом из Србије и кафић „Вучко“ власника Вучка каратисте, родом из Црне Горе. Тако су добиле национални значај заједно са уништеним спомеником Николи Тесли, православном црквом и киоском „Борбе“
ФУСНОТЕ:
[1] Ђ.Иванишевић, Госићке биртије 1950-1991, www.gospic.rs, 30.09.2026.
[2] Запрежна кола са гуменим точковима
[3] „Бикан“ – надимак за човјека, животињу или предмет бијеле боје, карактеристичан за Лику.
[4] Ћурлик значи звук фруле, весео цвркут неких птица (шева, препелица), мелодијски украс.










