Др ПЕТАР ЗЕЦ

IMG_2127Да ли Петар Зец има право на рехабилитацију?

Међу многима који су задужили српски народ прије Другог и у току Другог свјетског рата спада и др Петар Зец рођен 1881.г. у Курузарима код Костајнице, на Банији. Основну школу завршио је у родном мјесту, а гимназију у Загребу. Медицинске студије завршио је у Инсбруку 1905.године гдје је промовисан за доктора цјелокупног љекарства. Др Зец је још као студент ступио у редове напредне националне омладине. Био је члан Хрватско – српске коалиције. Послије Првог свјетског рата ступио је у Демократску странку, а касније, када се она подвојила, пришао је Самосталној демократској странци, чији је био члан главног одбора и потпредсједник. По окончању практичног рада у загребачким болницама, постављен је за управника болнице у Госпићу 1911.г. За време рата на Српском фронту 1914.г пребјегао је у Србију гдје се као добровољац јавио у Српску војску у којој је остао до 1919.г.када је демобилисан и послан на своје мјесто у Госпић. За вријеме службовања у Госпићу поред Хрватских организација дјеловала је и добро организована Српска национална омладина (САНАО). Поред ње постојала је и полуилегална организација Четник, која је имала своје огранке по свим личким селима у којима је било православног живља. Те организације су се у свом раду кришом ослањале на легалне институције које су дјеловале у оквиру државе (војска, полиција, жандарми). Старјешина тајне четничке организације у Госпићу био је сенатор др Петар Зец, управник градске болнице у Госпићу. Поред њега истицали су се трговац и књижар Максимовић, трговци Дукић и Михић, поштанска службеница Боса Пејновић и смиљански парох поп Матеја Стијанчић. Био је на Солунском фронту. Указом од 19.септембра 1933.г. именован је за сенатора, а краљевим тестаментом од 05.јануара 1934.г. био је одређен за замјеника краљевског намјесника др Иве Петровића, бана Савске бановине. (Биографски лексикон Народног представништва: Сенат и Народна скупштина, 1935, стр.28).

Др Зец је послије успостављања Бановине Хрватске крајем августа 1939.г. са службом премјештен у Београд. У влади генерала Милана Недића* обављао је дужност комесара српског Црвеног крста. Радио је на збрињавању избјегличке дјеце , немоћних стараца и жена. Организовао је слање пакета за више од 300.000 српских и југословенских војних заробљеника у њемачким логорима. Послије ослобођења Београда ухапшен је и пресудом војног суда Првог корпуса НОВ Југославије, осуђен на смрт. Стрељан је у Београду крајем новембра 1944.г. међу 105, како се у пресуди наводи, „издајника и непријатеља српског народа“. Сви су кажњени и губитком часних права за свагда и конфискацијом цјелокупне имовине. На списку стрељаних под бр.25 писало је: Зец др Петар, бивши сенатор, један од врло блиских сарадника Недићевих, имао је тијесне везе са њемачким окупаторима, истицао се великим залагањем за остварење планова Недића и Њемаца“ („Политика“ 1944).

*Генерал Милан Недић за вријеме њемачке окупације током Другог свјетског рата био је премијер српске владе. Ових дана тачно 07.децембра бит ће одржано прво рочиште у процесу за рехабилитацију генерала М.Недића, који је у име потомака поднио Недићев праунук Александар Недић. Случај Недићеве рехабилитације је од старта специфичан, јер он заправо никад није ни осуђен за издају. Међутим, због сарадње са окупаторском Њемачком влашћу проглашен је ратним злочинцем, па зато сад његови насљедници траже да се поништи уредба Владе ФНРЈ из 1949.г. којом се народним непријатељима одузимају имовина и грађанска права.

Да ли је др Петар Зец који је учествовао на Српском фронту 1914.г., Солунском фронту, који је у влади генерала Милана Недића обављао дужност комесара српског Црвеног крста и као такав радио на збрињавању избјегличке дјеце, немоћних стараца и жена, помогао логорашима у њемачким логорима и много других позитивних ствари за српски народ, заслужио рехабилитацију? Вјероватно, јесте. Нека народ пресуди.

СУДАР МИЛАН

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

19 − six =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд