ЗЛОЧИН НАД СРПСКИМ НАРОДОМ У ДОЦИНОЈ ДРАЗИ И ЈАМИ „БИЉЕВИНА“ У ДОЊЕМ КОСИЊУ

Ђорђе Пражић

                                              ЗЛОЧИН НАД СРПСКИМ НАРОДОМ

У ДОЦИНОЈ ДРАЗИ  И ЈАМИ „БИЉЕВИНА“ У ДОЊЕМ КОСИЊУ

 

Доњи Косињ је насеље у Лици у општини Перушић (Лика) у Републици Хрватској. У њему се налазе засеоци Вукелићи, Југовићи, Св. Иван, Драшковићи, Селиште, Рудинка и Гољак. Претежно је насељено хрватским становништвом.

Засеоци у којима су живјели Срби у Доњем Косињу су постојали у Доциној Драги, Вукелић селу и Брујићима. Успостављањем власти НДХ 1941. године, сви виђенији Срби из ових засеока су похапшени, побијени и бачени у јаме.

У току Другог свјетског рата на подручју Доњег Косиња извршени су масовни злочини на три локације: јама „Биљевина“, Доцина Драга и јама „Нездравка“.[1]

1.      Злочин у јами „Биљевина“

Јама „Биљевина“ се налази предјелу Биљевине,  више Рудинке у Доњем Косињу, у правцу пута према Красну, са десне стране тог пута.

Према изјави усташе Легчевић Петра: „током 1941. године  Иван Штимац, Иван Шоп – Циликин, и Иван Петрановић водили су цуру Шкарић Боју из Липовог Поља. Довели су је до јаме „Биљевина“ код Рудинке. Ја сам стајао тридесет метара далеко од јаме и онда је један од нјих опалио из пушке у њу и она бачена у јаму“.[2]

                                                                           СПИСАК

                                      убијеног српског народа бацањем у јаму „Биљевина“

1.      ШКАРИЋ Дане БОЖИЦА – БОЈА, рођ. 14.04. 1920, Липово Поље, Српкиња, земљорадница, убијена и бачена у јаму 1941.

2.      ВАРИЋАК Миле ОБРАД, рођ. 20.05.1919, Код Моста, Србин, земљорадник, убијен и бачен у јаму у јесен 1941.

3.      ПРИБИЋ Симе БУДЕ, рођ. 1880, Крш, Србин, земљорадник, био глухоњем, убијен и бачен у јаму 1944.

2.      Злочин у Доциној Драги

На подручју Доњег Косиња најмасовнији покољ српског становништва извршиле су усташке снаге 10.12.1944. године. Усташа Легчевић Петар, рођен 1910, припадник 3.сатније 6.докнадне бојне, на чијем је челу био усташки бојник Миле Орешковић -Чаја, свједочио је о том злочину.. Он је навео да је тада убијено преко 65 особа . Усташа-кољач Бабић Иван из Доњег Косиња је навео да је побијено око 60 особа а он је узео само краву, коју је послиије ослобођења предао. Он наводи  да је био на задатку обезбјеђења, да неко не побјегне из села. Ако би неко бјежао имали су наређење да га убију. Послије завршетка покоља њега су звали Дудић и Јосо Цима, да дође у село.[3]   Према свједочењу усташе-кољача Петрановић Паве-Шумара из Доњег Косиња у акцији на Доцину Драгу учествовало је 60 усташа ( 30 је чувало стражу око села а 30 клало и палило по селу). Према његовој изјави жене и дјецу су довели у кућу Париповић Миле-Кокина, гдје су их најприје тукли, неке заклали а неке живе запалили. Он тога дана није ништа опљачкао али је дошао четвртог дана и опљачкао шест врећа кромпира, једну врећу брашна итд.[4]

Према свједочењу Радовић Стаке, рођене Париповић, рођене 29.06. 1908. године, која је једна од ријетких преживјела овај злочин, само је један метак испаљен и то кад су усташе убили Милку Париповић – Доцину, јер је она отела нож једном усташи. Остале жртве су убијене клањем и спаљивањем. Свједок је тада препознала усташу сина Миле Тиљка. Након извршеног злочина, присутне усташе  су опљачкале остале куће и отишле према Доњем Косињу.

У току Другог свјетског рата из Доцине Драге на свим стратиштима  убијено је 67 цивила.

Послије завршетка Другог свјетског рата посмртни остаци тих жртава су извађени из згаришта куће и тај њихов пепео је  сахрањен у непосредној близини. Ту је подигнут један четвероугаони зид, гдје су сахрањене жртве, остаци изгорјелог српског народа. Није познато како данас изгледа ово спомен обиљежје.

Спомен обиљежје у Доциној Дрази

Број жртава

Дане Ластавица истраживач злочина у Доциној Дрази дошао је до биографских података за 49 жртава које су убијене 10.12.1944. године. Тај списак , са описом догађаја је наведен у Извору бр. 1, на стр. 227-238. У Извору бр.3, на стр 1154, под редним бројем 99, налази се жртва (овдје у списку бр 6.), које нема на Данином списку. То значи да је број жртава 50, идентификованих по биографским подацима.  Усташки злочинци наводе 60 и 65 жртава. Они су иначе у својим свједочењима о убиствима на стратиштима у Косињу умањивали број жртава. Постоји могућност да је ту било тек рођене дјеце, или особа из других српских села Косиња, који из објективних разлога нису могли бити евидентирани у списку истраживача. За претпоставити је да је број жртава у Доциној Дрази већи од 50. Од 50 жртава њих 15, или 30 одсто су била дјеца до 15 година старости, а њих 18, или 36 одсто су биле жртве старије од 50 година старости. Ово говори да је злочин већином извршен над дјецом и старијим особама (66 одсто).

Начин извршења злочина

Податак да је само једна особа убијена из пушке, говори о свирепости злочина. Посебна свирепост је показана у убијању дјеце. Мању дјецу су држећи за ноге ударали у зидове кућа и тако их убијали. Све остале су заклали, а неке живе у ватру бацали.  Свједок Стака Радовић, рођена Париповић се на вријеме сакрила са своје троје дјеце у свињац и клозетску јаму. Из  те јаме је чула и видјела извршење злочина. Чула је запомагање непокретне старице Штакић Семе, старе 72  године, како моли кољаче : „Немојте, Бог вам дава….болесна сам..“. На то је усташа одговорио: „ А, боли баку, боли баку, бит ће ти сада лакше…“ . Свједок је чула кркљање заклане баке.

Непосредна одговорност за злочин:

–          Бојник Миле Орешковић – Чаја, заповједник 6.  усташке докнадне бојне,

–          Усташа Јосо Петрановић, заповједник косињске  3. усташке сатније 6. бојне,

–          Усташе-кољачи који су непосредно извршили свирепо убијање цивилног становништва

                                                                  СПИСАК

                          Убијеног српског народа у Доциној Драги 10.121944. године

1.      КОКОТОВИЋ Стевана МИЛКА, рођ. 1901, Пољан, Српкиња, земљорадница.

2.      КОКОТОВИЋ Обрада МИЛАН, рођ.1942,  Пољан, Србин, дијете.

3.      КОРДИЋ Петра СОФИЈА, рођ. 4.11.1916, Крш, Српкиња, земљорадница.

4.      ПАРИПОВИЋ Ђуре ДАНЕ, рођ. 1879, Доцина Драга, Србин, земљорадник.

5.      ПАРИПОВИЋ Марте ДАНИЦА, рођ. 15.09.1932, Крш,Српкиња, дијете.

6.      ПАРИПОВИЋ Дане ДРАГА, рођ. 1884, Српкиња, земљорадница.[5]

7.      ПАРИПОВИЋ Миле ДАНИЦА,  рођ.03.05.1937, Доцина Драга, Српкиња, дијете.

8.      ПАРИПОВИЋ Миле ДУШАН, рођ. 29.06.1932, Доцина Драга, Србин, дијете.

9.      ПАРИПОВИЋ Миле ДУШАНКА, рођ. 28.07.1939, Доцина Драга, Српкиња, дијете.

10.  ПАРИПОВИЋ Петра ИСО, рођ. 1888, Доцина Драга, Србин, земљорадник.

11.  ПАРИПОВИЋ Милете ЈЕКА, рођ. 22.08.1915, Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

12.  ПАРИПОВИЋ Дмитра МАНДА, рођ. 1885, Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

13.  ПАРИПОВИЋ Стевана МАНДА, рођ. 1918, Крш, Српкиња, земљорадница.

14.  ПАРИПОВИЋ Милутина МАРИЈА, рођ. 1891, Крш, Српкиња, земљорадница.

15.  ПАРИПОВИЋ Саве МАРИЈА, рођ.1881.Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

16.  ПАРИПОВИЋ Драгана МИЛЕ, рођ.1941, Крш, Србин, дијете.

17.  ПАРИПОВИЋ Миле МИЛКА, рођ. 19.05.1935, Крш, Српкиња, дијете.

18.  ПАРИПОВИЋ Миле МИЛКА, рођ. 1936, Доцина Драга, Српкиња, дијете.

19.  ПАРИПОВИЋ Петра МИЛКА, рођ. 03.08.1924, Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

20.  ПАРИПОВИЋ Илије МИЛОСАВА, рођ. 1883, Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

21.  ПАРИПОВИЋ Дане ПЕРА, рођ. 1877, Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

22.  ПАРИПОВИЋ Тодора ПЕТАР, рођ. 1881, Доцина Драга, Србин, земљорадник.

23.  ПАРИПОВИЋ Петра САВА, рођ.1878, Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

24.  ПАРИПОВИЋ Тодора САВА, рођ.1883, Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

25.  ПАРИПОВИЋ Триве САВА, рођ. 1879, Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

26.  ПАРИПОВИЋ Мане СТАКА, рођ. 1908, Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

27.  ПРАЖИЋ Миле АНИЦА, рођ. 16.11.1913, Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

28.  ПРАЖИЋ Дмитра АНКА, рођ.1912, Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

29.  ПРАЖИЋ Миле АНКА, рођ. 1892, Доцина Драга, Српкиња, дијете.

30.  ПРАЖИЋ Петра ЦУЈА, рођ. 1880, Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

31.  ПРАЖИЋ Миле ДРАГАН, рођ. 1938, Доцина Драга, Србин, дијете.

32.  ПРАЖИЋ Илије ДРАГИЊА, рођ. 08.10.1923, Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

33.  ПРАЖИЋ Јове ЂУРО, рођ. 07.01.1931, Доцина Драга, Србин, дијете.

34.  ПРАЖИЋ Јове ЂУРО, рођ. 15.05.1922, Доцина Драга, Србин, земљпорадник..

35.  ПРАЖИЋ Дмитра ИЛИЈА, рођ. 1883, Доцина Драга, Србин, земљорадник.

36.  ПРАЖИЋ Илије ЈЕЛЕНА, рођ. 01.01.1926, Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

37.  ПРАЖИЋ Миле ЈОВО, рођ. 1887, Доцина Драга, Србин, земљорадник.

38.  ПРАЖИЋ Петра МАНДА, рођ. 08.12.1913, Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

39.  ПРАЖИЋ Драгана МАНЕ, рођ. 1942, Доцина Драга, Србин, дијете.

40.  ПРАЖИЋ Драгана МИЛЕ, рођ. 15.03.1940, Доцина Драга, Србин, дијете.

41.  ПРАЖИЋ Гаје МИЛЕ, рођ. 1871, Доцина Драга, Србин, земљорадник.

42.  ПРАЖИЋ Филипа МИЛЕ, рођ. 1879, Доцина Драга, Србин, земљорадник.

43.  ПРАЖИЋ Миле МИЛОСАВА, рођ. 1931, Доцина Драга, Српкиња, дијете.

44.  ПРАЖИЋ Миле МИША, рођ. 1910, Доцина Драга, Српкиња, земљорадница.

45.  ПРИБИЋ Василија ЈОВАН, рођ. 19.03.1889, Крш, Србин, земљорадник.

46.  ПРИБИЋ Данијела СТАСИЈА, рођ. 10.12.1910, Крш, Српкиња, земљорадница..

47.  ШТАКИЋ Лазе МАРИЈА, рођ. 17.02.1913, Крш, Српкиња, земљорадница.

48.  ШТАКИЋ Петра СЕМА, рођ. 1872, Крш, Српкиња, земљорадница.

49.  ШТАКИЋ Лазе СТАСИЈА, рођ. 1904, Крш, Српкиња, земљорадница.

50.  ШТАКИЋ Петра БУДЕ, рођ. 1940, Липово Поље, Србин, дијете.

Закључак

Са ове временске дистанце тешко је разумјети очекивања српског народа Доцине Драге, да их

Убијање жртава клањем од стране усташа

прве комшије, неће дирати у вријеме када је Други свјетски рат био на завршетку (за  шест мјесеци). У то вријеме Београд је био ослобођен а за пет мјесеци биће ослобођена цијела Лика. Можда је и оштра личка зима утицала на њихову одлуку да буду у својим кућама. За оне који не познају идеологију усташког покрета, немогуће је разумјети подмуклост и злочиначку страст Хрвата, првих комшија Срба у Доциној Дрази, који су их на свиреп начин убили и послије опљачкали њихова сиромашна домаћинства. На подручју цијелог Косиња, а и цијеле Лике, највише Срба је убијено током 1941. и 1944. године.[6]

Крајем 1944. године се назирао побједник Другог свјетског рата. Дијелови оружаних снага НДХ полагано су прелазили на партизанску страну и себи обезбјеђивали мирну будућност послије рата. Дио најекстремнијих усташких снага  и наоружаних цивила тзв. „Бијела гарда“, наставили су са убијањем српског народа, коју су у усташким документима иронично звали „пацификација“.[7]  Успоставом усташке власти 1941. године, спаљене су све књиге рођених, вјенчаних и умрлих, које су се налазиле у српским православним црквама. Након тога је почело убијање српског народа, најчешће клањем, спаљивањем и бацањем у јаме.

По принципу „нема тијела нема дјела“, хтјело се затрти постојање српског народа на том подручју. Јер човјек који нема гроба, није ни живио. Ко није живио, није се ни родио. Захваљујући комунистичком начину рјешавања проблема српских жртава њиховом обесмишљавањем и пролонгирањем израде пописа, ексхумација, идентификација и сахрањивања,  дошли смо до скоро потпуног заборава и хрватске негације да су се такви злочини уопште догодили.

Само убијање Срба клањем има дубоко исходиште у усташкој идеологији. У јулу мјесецу 1932. године лист „Усташа“ доноси чланак под насловом „Треба клати“, у којему, међу осталим пише: „Оно што пије крв хрватског народа, треба поклати, да се више никада то зло у хрватској средини не појави“.[8]   Усташки заповједници Орешковић Миле и Петрановић Јосо су се држали овог усташког начела, све до краја свог живота, када су ликвидирани крајем 1945. године, као усташе крижари од стране југословенских органа безбједности.

Неким законом више Божије силе праведности, на сваком стратишту српског народа у Косињу остао је жив по неки свједок. На тај начин смо сазнали за мјесто злочина, имена жртава, имена злочинаца, начин убијања и остало. Да ли смо ми потомци довољно учинили да се то не заборави и да наше жртве нађу вјечни мир, питање је?

ЛИТЕРАТУРА:

Д. Ластавица, Геноцид над српским народом среза Перушић (Лика) 1941-1945. и 1991-?,  Музеј жртава геноцида, Београд, 2002,
Ф. Јелић-Булић, Усташе и НДХ 1941/1945, Свеучилишна накнада Либер – Загреб, Загреб, 1977.
Група аутора, Котар Госпић и котар Перушић у народноослободилачком рату 1941-1945, Зборник 20, Карловац, 1989.
И. Матаија, Крижари на Госпићком подручју 1945. – 1950., Сењски зборник 32, 2005.
Ј. Грбеља, Велебитска судбина причувног пуковника НДХ Делка Богданића земуница неидентифицираних, Сењски зборник 29, 209-240, 2002.
Ђ. Пражић, Затирање српске младости на подручју општине (некадашњег среза) Перушић,  www.gospic.rs. 23.07.2016.
Ђ. Пражић, Јама „Код Св.Ане“ у Горњем Косињу (Лика), масовна гробница српсског народа,  www.gospic.rs. 30.07.2016.
Ђ. Пражић, Страва иза Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу (Лика), масовна гробница српсског народа,  www.gospic.rs. 03.08.2016.
Ђ. Пражић, Злочин над Србима из села Крш бацањем у јаму „Нездравка“ у Доњем Косињу (Лика), www.gospic.rs. 08.08.2016.

ФУСНОТЕ:

[1] Ђ. Пражић, Злочин над Србима из села Крш бацањем у јаму „Нездравка“ у Доњем Косињу (Лика), www.gospic.rs. 08.08.2016.
[2] Спис Окружног суда Госпић број Ступ 13/46 са суђења Легчевић Петру рођеном 1910, усташи из Липовог Поља.
[3] Јосо Петрановић – Цима, рођен 1905. у Доњем Косињу. Злогласни усташа кољач, који је предводио послије рата  усташку крижарску групу, која је учинила многе злочине. Убијен је у децембру 1945. у борби са југословенским органима безбједности.

Иван Шоп – Дудић, рођен 2013. у Доњем Косињу. Злогласни усташа кољач, који је био припадник Цимине усташке крижарске групе, која је учинила многе злочине. Убијен је у јесен 1945. у борби са југословенским органима безбједности.
[4] Усташа Петрановић Паве-Шумар из  Доњег Косиња. Спис Дивизијског војног суда у Загребу број 584/46 од 24.4.1946. године
[5] Група аутора, Котар Госпић и котар Перушић у народноослободилачком рату 1941-1945, Зборник 20, Карловац, 1989, стр. 1154.

[6] На подручју Косиња током 1941. године није убијен ни један Хрват.
[7] „Бијела гарда“ или „дивље усташе“ су формиране на подручју Косиња током 1943. године. Учествовали су у злочинима убијања српског народа и пљачкањем српских села.
[8] Ф. Јелић-Булић, Усташе и НДХ 1941/1945, Свеучилишна накнада Либер – Загреб, Загреб, 1977, стр.26.

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

19 − 10 =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд