ЈАМЕ – ГРОБНИЦЕ НА ПОДРУЧЈУ КОСИЊА

Ђорђе Пражић

ЈАМЕ – ГРОБНИЦЕ НА ПОДРУЧЈУ КОСИЊА (ЛИКА)

Јама, безданка, бездањача, јамурина, звекара (српски или хрватски), брездно (словеначки) и пропаст (македонски) је бунару слична пукотина или коси канал различите ширине или дужине, у којем превладавају окомите или степенасто положене стрмине различитих димензија.

Јаме су у нашем народу најтајанственији и најстрашнији  подземни крашки облик. Оне су изазивале страх и мистичне приче код локалног становништва. Од 1941. године дио тих јама су постале гробнице, односно у њих је бацан  највише српски народ, али и остали који нису подржавали режим НДХ.

На подручју Косиња има доста истражених и неистражених јама. У највећем дијелу текстова, новинарских репортажа те јаме се приказују као спелеолошке вредности и  природне љепоте. Ријетко тко, а посебно хрватски аутори објављују податке да су неке од тих јама заправо јаме – гробнице, у којима се налазе жртве које су у њих бачене у току Дугог свјетског рата.  Да ли је проблем у томе, што се скоро искључиво ради о цивилним жртвама српске националности? Да ли су те жртве историјски „оправдане“ и заслужују судбину нецивилизацијског односа свих досадашњих власти од 1945. године до данас, као и свјесно занемаривање тог проблема од стране мјесног становништва , представника православне и католичке цркве, локалне власти, различитих хуманитарних и еколошких организација и удружења итд.

Подаци о јамама, жртавама, губилиштима и начину страдања

У свом раду „Косињске шпиље и јаме“ аутор мр.сц. Иван Манце, користећи податке из Студије о утјецају на околиш ХЕС Косињ, из 2016. године (у даљем тексту Студија) наводи да се : „ На ужем посматраном подручју (на удаљености до 1000 м од планираног захвата) ХЕС Косињ налази се 65 објекта са подземним стаништима (шпиље, јаме, понори и извори). Од укупно 65 евидентираних објеката, 27 објеката има карактеристике шпиља, 27 објекта има карактеристике јама и 14 врилица (вјероватно се ради о изворима). Млади научник Манце, очито косињског поријекла, наводи поименично шпиље и јаме, али избјегава да напомене да је у истој Студији у списку спелеолошких објеката под редним бројем 22 наведена „Јама код Св.Ане“, гдје је у напомени наведено „Јама са посмртним остацима, улаз затворен камењем“.  У истом раду је навео да података о шпиљама и јамама на подручју Косиња има мало или готово ништа, као да се за јаме и шпиње користи различити називи.

Прва истраживања спелеолошких објеката на подручју Косиња и Лике извршило је почетком 60-тих година прошлог вијека Спелеолошко друштво Хрватске из Загреба. Они су то радили за потребе ЈНА, која је радила студију „Употреба пећина у војне сврхе“. Један од спелеолога Мирко Малез, који је учествовао у том истраживању написао је књигу.  Oчито је, да је користећи тада истражене податке, навео у својој књизи[1]. Он је на простору Косињски Баковац – Пазариште – Мушалук – Јанче евидентирао 142 спелеолошка објекта.

Карта спелеолошких објеката Мирка Малеза, 1962.г.

Према публицисти и истраживачу ратних злочина Дани Ластавици, иначе родом из Косиња, на подручју среза (котара) Перушић има 17 јама, у које је бацан српски народ и остале жртве.[2]  На истом подручју он евидентира 9 јама, које су недовољно истражене. Од тих јама,  3 се налазе на подручју Горњег Косиња.

Према картама из Малезове књиге и прегледу спелеолошких објеката у Студији, уочава се да је највећа концетрација спелеолошких објеката на подручју Косињског Баковца и Горњег Косиња. Уочава се и да нема неких јама које су познате локалном становништву. Тако нпр. није евидентирана јама „Нездравка“ изнад засеока Вукелићи, у којој се налази 11 посмртних остатака жртава.

Неким законом више Божије силе правевдности, на сваком стратишту српског народа у Косињу, остао је жив по неки свједок, и на тај начин се сачувала истина о начину и мјесту страдања

У Горњем Косињу неколико година послије рата самоиницијативно је оргаанизован и одржан један састанак, који је можда јединствен у цијелој Хрватској. На састанку је било присутно 15 бивших припадника партизанских, четничких и усташко-домобранских снага. Расправа  је вођена отворено у циљу израде пописа свих жртава из Косиња, без обзира на националност.[3]

Поред тога државне комисије су вршиле пописе, а и на суђењима ратним злочинцима се дошло до одређених података.

У времену послије рата из Горњег Косиња у Млакву су стизале писане анонимне дојаве о судбини појединих жртава.

На тај начин се сазнало за мјесто злочина, имена жртава, имена злочинаца, начин убијања и остало. Истраживања по тим питањима трају и данас, зависно од доступности појединих докумената, која се повремено појављују у јавности.

Према извору бр.  11, у току Другог свјетског рата убијено је, погинуло иили присилно умрло 1.077 особа српске националности са подручја Косиња. Од тога, њих 917 су цивилне жртве, од који су 238 дјеца, до 15 година старости. Од укупних цивилних жртава, њих око 30% је бачено у јаме – гробнице. У пописима жртава (Извор бр. 1 и 4) нааведени су биографски подаци за жртве, али и начин и мјесто страдања.

Хрватски народ је имао укупно 342 жртве, од чега је било 58  цивилних жртава. Од тога је било 3 дјетета која су погинула у току борбених дејстава на том простору. У попису жртава  (Извор бр. 3) није наведена ни једна жртва која је бачена у јаму.

ЈАМЕ – ГРОБНИЦЕ НА ПОДРУЧЈУ БУДУЋЕГ АКУМУЛАЦИЈСКОГ ЈЕЗЕРА

До сада истражене јаме – гробнице

Претходно урађена Студија процјене утјецаја на околиш за потребе  ХЕ Косињ, поништена је 18.07.2008.године. У склопу те  Студије на иницијативу Мјесне заједнице и СУБНОР-а Косињ, био је израђен Елаборат  у којем је предвиђен начин вађења жртава из јама. Истраживање јама извршена су у мају 1987.године.  Документација је предата „Електропривреди „Ријека.

У том истраживању истражене су јаме код „Св.Ане“ и „Код опћине“ на подручју Горњег Косиња.

1.      Јама код „Св.Ане“  (Локација бр. 1 на карти, означена плавом стрелицом)

Географска позиција 440 42’ 26.71’’С  и 150 16’38.42’’И .

Отвор јаме „Код Св.Ане“ 1987. г

Спелеолошки назив „Јама под малим врхом“. Налази се југозападно од засеока Шушањ код Горњег Косиња. Тачан положај јама је 450 м у правцу источно 0250  од врха В.вршељак (к.666), а улаз јој лежи на 555 метара надморске висине. Јамски улаз је у промјеру око 1 метар, дубина 40 метара, а тлоцртна дужина на дну је 30 метара.

Према досадашњим истраживањима, процјењује се да се у јами налази око 208 жртава.

У тој јами су спелеолози открили доста људских костију које су покривене накнадно баченим камењем. Око посмртних остатака још се налазе поједини дјелови одјеће и обуће жртава.

Околности страдања и спискови жртава налазе се у Извору бр. 6.

2.     Јама  „Код опћине“ (Локација бр. 4 на карти, означена плавом стрелицом)

Географска позиција  440 42’ 59.12’’С  и 150 16’29.81’’И.

Школа у Горњем Косињу – задња страна, гдје се налази јама

Налази се  иза данашње основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу. Иза зграде налази се провалија која је данас претворена у септичку јаму. У тој јами се вјероватно  налази око 13 жртава. Јама је истражена током 1987.године.

Околности страдања и спискови жртава налазе се у Извору бр. 7.

До сада неистражене јаме – гробнице

1.      Јама „на Кланчићу ( Локација у рејону бр. 5 на карти, означена плавом стрелицом)

Налази се  на Шпорчић Кланцу, на улазу у Косињски Баковац. У ову јаму је бачена једна женска особа.

2.      „Јама – провалија“ (Локација бр. 2 на карти, означена плавом стрелицом)

Географска позиција 440 42’ 47.78’’С  и 150 16’ 50.38’’И.

Налази се  400 м јужно од основне школе у Горњем Косињу, испод мале Главице према ријеци Баковац. Процјењује се да су њој налази најмање  једна мушка особа.

3.      „Јаме изнад опћине“ (Локација бр. 3 на карти, означена плавом стрелицом)

Географска позиција  440 43’ 02.89’’С  и 150 16’24.58’’И.

Изнад данашње основне школе, на каменитом узвишењу у самом Горњем Косињу, налазе се двије јаме. Спелеолошки називи су „Безданка  I на Паносу”, дубине 30 метара и тлоцртне дужине дна 10  метара, и „Безданка II на Паносу“ дубине 40 метара и тлоцртне дужине дна 10 метара. Процјењује се да у њој има цивилних жртава рата.

ЈАМЕ – ГРОБНИЦЕ ВАН ГРАНИЦА БУДУЋЕГ АКУМУЛАЦИЈСКОГ ЈЕЗЕРА

1.         „Јама у Косињском Баковцу “  (Локација у рејону бр.6 на карти, означена црвеном стрелицом)

Географска позиција 440 42’ 37.32’’С  и 150 07’ 57.96’’И .

Налази се у рејону Косињског Баковца у кругу од 200 метара од горе наведене географске позиције. У тој јами се вјероватно налазе два члана посаде  америчког бомбардера Б-24, који су убијени након заробљавања и пада њиховог авиона на Велебиту 26.06.1944. године.

Околности страдања и спискови жртава налазе се у Извору бр. 9.

2.         Јама „Нездравка“ (Локација у рејону бр.8 на карти, означена црвеном стрелицом)

Ова јама се налази  више Доњег Косиња, засеока Вукелића, уз сами пут који

Отвор јаме Нездравке

води из Вукелић села, преко Мајдана, Милетић Врха, Вршчића, крај Пишталине. Испод саме Пишталине са лијеве стране пута на око 10 метара удаљености идући из Вукелића, налази се ова јама. Према опису локалног становништва, ова јама се налази према Бунарићима, а скреће се са пута од Режовишта испод Југовић њиве. У односу на будућу брану, јама се налази сјеверно од бране на удаљености око 2.000 метара зрачне линије У њу је 10.08.1941. године бачено 11 особа ( 10 мушких и 1 женска).

Околности страдања и спискови жртава налазе се у Извору бр. 8.

3.         Јама „Иза Св.Николе“ (Локација у рејону бр.7  на карти, означена зеленом стрелицом)

Према подацима Ивана Вукића („Крв жртава вапи до неба“, www.личке-новине.хр, 07.12.2012.г.), сјеверно од косињског каменог моста, изнад православне цркве Св. Николе и парохијског дома, нити десетак минута хода уз брдо на 534 м н/м и на положају С 44° 44,261′  и И 15° 16,526′ налази се шпиља – јама у којој је откривено петнаестак људских лубања и више остатака костију.

У односу на будућу брану, јама се налази сјеверозападно од бране на удаљености око 900 метара.

Костури нису цјеловити. Кости су разбацане, а на лубањама нису видљиви трагови простријелних рана. На улаз у шпиљу наваљено је велико камење, па сада улаз у шпиљу дјелује као јама.

Према изјавама свједока, ради се о жртвама хрватске националности, које су убили партизани  након завршетка Другог свјетског рата. Према неким сазнањима у тој јами се налазе посмртни остаци три особе српске националности, које су партизани стрељали 26.9.1942.године, због сарадње са оружаним формацијама НДХ.

Јама је ексхумирана 2014. године.

4.         Јама „Биљевина“ (Локација у рејону бр. 9 на карти, означена црвеном стрелицом)

Јама „Биљевина“ се налази на предјелу Биљевине, више Рудинке у Доњем

Предио Биљевине, гдје се нлази јама

Косињу, у правцу пута према Красну, са десне стране тог пута. У јаму су бачене једна женска и двије мушке особе.

Околности страдања и спискови жртава налазе се у Извору бр. 13.

5.         Јама „Шеготинка“ (Локација бр. 10 на карти, означена црвеном стрелицом)

Јама „Шеготинка“ се налази на подручју Града Оточца, у подножју брда Забрдо, 300 метара јужно од врха Менџеновац, кота 676. Јама је удаљена 1.500 метара јужно од мјеста Швица и око 21 километар југозападно од центра града Оточца. Од укупно 27 (двадесет седам) жртава, било је 12 (дванаест) мушких и 15 (петнаест) женских особа.  Од  12 (дванаест) мушких жртава, њих 9 (девет) су били припадници четничког одреда из Липовог Поља.

Околности страдања и спискови жртава налазе се у Извору бр. 10.

Однос локалног становништва према јамама-гробницама у Косињу.

Јаме-гробнице су и даље тема о којој се отворено не разговара у Косињу у смислу истраживања и ексхумација. Оне су понекад више тема неформалних дневно политичких препуцавања по кућним сједаљкама, него потребе за изналажења  начина за рјешавањем проблема.

Српско становништво никада није званично тражило истраживање и ексхумацију жртава. Трагедија жртава бачених у јаме оставило је психолошке посљедице (посттрауматски стресни поремећај – ПТСП) на дио српског народа. Српски народ је од државе очекивао рјешење тог проблема. Проток времена и заблуде братства и јединства су учинили своје, и тај проблем је отишао у заборав. Током 1987. године, када је на захтјев Мјесне заједнице и  СУБНОР-а Косињ вршено истраживање двије јаме, појавила се нада да ће жртве бити извађене у склопу пројекта изградње нове бране. Српски народ је покушаао по први пут да ода почаст жртвама у јами Св.Ана у љето 1990. године, али су одустали због опструкције и претњи хрватског становништва из мјеста Шушањ, гдје се та јама налази. Садашњих тридесетак преосталих српских становника  у Млакви објективно нису у стању да стручно предлажу и траже истраживање и ексхумацију јама-гробница.

Пошто се све јаме-гробнице налазе на простору хрватских насеља, очекивати је да је већини тог становништва познат начин и мјесто страдања српских жртава. Познато је да је локално становништво у те јаме бацало живи креч, угинуле животиње, камење и смеће у циљу сакривања злочина. Дио хрватских становника је због тих жртава доживљавао халуцинације (Извор бр. 12). У мало до сада написане литературе, за припрему баацања у јаме оптужују  се Срби, иако на српским просторима у Косињу готово и нема таквих јама. У извору бр. 14 на стр. 19 – 20 и  42 – 43 наводе се починиоци злочина над Србима у виду одметнутих група и појединааца који су постали „звјери“, а који су иритирани великосрпском политиком Краљевине Југославије и четничким злодјелима.  За српске жртве се каже: „Дакле, неминовно су у Косињу морали бити почињени злочини над милитантним пучанством“ (српским –ЂП) .[4]   Аутор  (слично и остали) избјегава да  одговорност за злочине припише НДХ, јер је то био њен државни пројекат, коју су према истом аутору, косињски Хрвати масовно подржали.[5]  Углавном се за злочине над српским народом и даље посредно или непосредно окривљује српски народ. Теза да су 917 српских цивилних жртава, од којих је 238 дјеце, милитантни, је заиста злонамјерна. Према неким сазнањима у последње вријеме, међу косињским хрватским становништвом круже гласине о постојању јама – гробница са  хрватским жртвама на простору српских села. Значи, јаме са српским жртвама које се налазе изнад њихових кућа „не постоје“, а постоје негдје тамо гдје јама као спелеолошких објеката нема. Такве гласине и инсинуације су карактеристичне за локалне средине, јер се народ плаши неке одговорности, и крије нешто што се не може сакрити.

Занимљиво је да је 2012. код православне цркве Св. Никола Код Моста откривена јама са 15 наводно хрватских жртава. Јама је ексхумирана 2014. године. То откриће и ексхумација су изазвали велико интересовање и краткотрајну антипатртизанску и античетничку хистерију (у ствари антисрпску). То је трајало неколико дана и све је заборављено. До данас те жртве нису идентифициране, а особе које су послале узорке  за ДНК анализу, већ преко годину дана чекају одговор. Такав однос државних органа (Министарство бранитеља РХ) показује право стање односа државе према јамама – гробницама. За очекивати је да ће млађи нараштаји Косињана имати толерантнији и цивилизованији однос према жртвама из јама –гробница. Жртве, без обзира на националност, је само потребно извадити из јама и достојансствено сахранити, без изазивања нових српско-хрватских подјела. Они који су направили те злочине су одавно кажњени или су биолошки нестали са овога свијета.

Осим на подручју Косиња, српски народ је убијан бацањем у јаме на простору система Концетрационог логора Госпић – Јадовно – Паг. У 10  до сада истражених и неистражених јама на подручју Косиња, у јаме – гробнице је највјероватније бачено 266 жртава. Од тога су 192 мушке и 74 женске жртве.  Од 266 жртаава, њих 11 су били припадници оружаних формација (2 амерички ваздухопловци + 9 четника) , а 255 су цивилне жртве. У укупни број жртава није урачунато 15 жртава из јаме „Иза Св. Николе“, које још нису идентифициране. Са  њима је укупан број жртава у јамама 281. 

НАПОМЕНА: На карти 1.100.000 плавим стрелицама су ознчене локације јама-гробница, које ће се наћи у простору будућег акумулацијског језера.  Црвеним стрелицама су означене локације јама – гробница које се налазе ван простора будућег акумулацијског језера. Зеленом стрелицом означена је локација јаме-гробнице која је ексхумирана 2014. године.

Карта јама – гробница на подручју Косиња

ЛИТЕРАТУРА:

1.      Д. Ластавица, Геноцид над српским народом среза Перушић (Лика) 1941-1945. и 1991-?,  Музеј жртава геноцида, Београд, 2002,

2.      Д. Ластавица, Бездане јаме НДХ ждерњаче српског народа 1941….?,  Фонд за истраживање злочина геноцида, Београд, 2008,

3.      Група аутора, Госпићки спомен зборник, Матица Хрватска, Госпић, 1995.

4.      Група аутора, Котар Госпић и котар Перушић у народноослободилачком рату 1941-1945, Зборник 20, Карловац, 1989.

5.      И. Манце, Косињске јаме и шпиље, Косињ – конзалтинг.хр, Загреб, 29.10.2020.

6.      Ђ. Пражић, Јама „Код Св.Ане“ у Горњем Косињу (Лика), масовна гробница српског народа,  www.gospic.rs. 30.07.2016.

7.      Ђ. Пражић,“ Страва иза Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу (Лика), масовна гробница српсског народа,  www.gospic.rs. 03.08.2016.

8.      Ђ. Пражић, Злочин над Србима из села Крш бацањем у јаму „Нездравка“ у Доњем Косињу (Лика), www.gospic.rs. 08.08.2016.

9.      Ђ. Пражић, Убиство америчких ваздухопловаца у Косињском Баковцу (Лика), 1944,  www.gospic.rs. 16.11.2016.

10.  Ђ. Пражић, Злочин над српским народом Липовог Поља код јаме Шеготинка (Оточац),  www.gospic.rs. 03.01.2020.

11.  Ђ. Пражић, Губици становништва Косиња у Другом свјетском рату, www.gospic.rs. 17.11.2020.

12.  Ђ. Пражић, Ванземаљци или  халуцинације изнад Косиња (Лика), www.gospic.rs. 08.04.2021.

13.  Ђ. Пражић, Злочин над српским народом у Доциној Дрази и јами „Биљевина“ у Доњем Косињу,  www.gospic.rs. 19.10.2021.

14.   М. Раст, Косињска кроника, Центар „Гавран“, Госпић, 2021.

ФУСНОТЕ:

[1] М. Малез, Спелеолошки објекти југозападне Лике, ЈАЗУ, Одјел за природне науке,Загреб,1962.
[2] Д. Ластавица, Бездане јаме НДХ ждерњаче српског народа 1941…?, Фонд за истраживање злочина  геноцида, Београд, 2008, стр. 91-103.
[3] Д. Ластавица, Геноцид над српским народом среза Перушић (Лика) 1941-1945. и 1991-?,  Музеј жртава геноцида, Београд, 2002, стр.676.

[4] М. Раст, Косињска кроника, Центар „Гавран“, Госпић, 2021., стр. 20.
[5] М. Раст, Косињска кроника, Центар „Гавран“, Госпић, 2021, стр 16 -17.

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

one × five =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд