СЕОСКЕ СПОРТСКЕ ИГРЕ „ОКЕ“ – ЛИЧКА ОЛИМПИЈАДА У ДИВОСЕЛУ

Миле Рајчевић, проф.

Сеоске  спортске игре „ОКЕ“ – Личка  олимпијада у Дивоселу[1]

У Дивоселу, Читлуку и  Орницама развоју спорта и физичке културе од самог насељавања посвећивала се посебна пажња. Приликом насељавања ових крајева, чобани су организовали разне спортске игре и натјецања, разна спотска надметања, која су касније доласком школованих, млађих генерација „оплемењивали“ и добивали савременије садржаје.Чобани су на ливадама организовали спортска натјецања као својеврсне чобанске „олимпијаде“са дисциплинама: бацање камена с рамена (уметање), трчање на краће и дуже стазе (утркивање), скок удаљ, скок увис, рвање у коштац, вучење куке, потезање штапа, навлачење конопа, мулање (плочање), ножићање, клисање, пењање на дрво (стожина), скок са навиљка, прескакивање потока, прелаз преко брвна (платице), савладавање препрека, јахање без седла, клисање…Многе од од ових игара одржаване су на сеоским црквеним зборовима, гдје су се надметали млади момци исказујући своју снагу, вјештине и  и кондицију, што је уједно била и реклама за женидбу.

Тридесетих година 20.вијека Дивосело је имало Соколско друштво, женску и мушку соколску чету.У Дивоселу, Читлуку и Орницама постојала је прије 2.свјетског рата мушка и женска соколска чета, коју је успјешно водио Влајко  Станић, учитељ у Дивоселу, као и Михајло Поткоњак, професор госпићке Гимназије, Дивосељанин, који је активно радио у Соколском друштву у Госпићу.

Спортски живот у Дивоселу, Читлуку и Орницама наставио се одмах послије  2.свјетског рата. Соколска друштва престала су са радом, али су се проналазиле нове форме и облици, нови садржаји на којима се окупљала сеоска и школска омладина ових села.

Група интелектуалаца из Дивосела, ентузијаста, међу којима су се истицали проф. Симо

Значка „Дивосело – Оке“

Радаковић и проф. Јован Богић, да би заживио спортски живот и спортски дух међу младим генерацијама ових села, да се отму забораву традиционалне спортске игре и обичаји наших очева, онако како су то чинили наши прадједови у вријеме насељавања ових крајева, организовали су 1956.и 1957.године  први пут такмичење у старим спортовима, како би млађим генерацијама остале у сјећању спортске манифестације које су његовали њихови преци. Прве игре одржане су на Малим барама код Дугачког моста, ливаде од Присоја до Камењуше. Ова спортска манифестација масовно је прихваћена код народа ових села, посебно код сеоске, средњошколске и студентске омладине. Године 1965. ова спортска манифестација сели се са Малих бара код Присоја на ливаде зване „Оке“ у центар села Дивосела, заселак Вујновићи – Ћурини.Тада су ове спортске игре добиле  назив Сеоске спортске игре „Оке“ Дивосело. На овој локацији постојала је инфраструктура: питка вода, електрична струја, више простора за одржавање  борилачких дисциплина, стаза за коњске трке, више простора за паркирање аутомобила…(Завршног дана  на „Окама“ је било преко хиљаду аутомобила и аутобуса).Првих неколико година то су били сусрети омладине Дивосела, Читлука и Орница, да би врло брзо на  „Оке“ почели долазити такмичари широм Лике.Тако је ова спортска манифестација добила шири значај.

Разгледница са мотивима спорских игара „Оке“

Пропозиције за све дисциплине на „Окама“ израдио је Петар-Перица Станић, Стакин, друштвено-политички и спортски радник, Дивосељанин. Године 1974. „Оке“ су укључене у програм слета  „Братство-Јединство“. Од те године  па све до распада СФРЈ  на „Окама“ учествују чланице  слета „Братство-Јединство“ и то градови из Лике: Госпић, Грачац, Оточац, Титова Кореница, Доњи Лапац, градови из Боснаке Крајине: Бихаћ, Приједор, Бања Лука, из Беле Крајине: Ново Место, градови са Кордуна и Баније: Карловац, Сисак. Свако мјесто за такмичење на „Окама“ давало је једну екипу, а такмичили су се у слиједећим дисциплинама:

1.      Сеоски вишебој (обавезан за све екипе) а обухватао је:

–          Бацање камена с рамена тежине 9 кг (најтежи камен био је 1о,80 кг. Пропозиције су се мијењале).

–          Пењање на стожину од букова дрвета, скинуте коре, без вржа, висине 12 метара, која се претходно (прије такмичења) намаже сланином. На врх стожине вјешао се пршут.

–          Навлачење конопа  (свака екипа имала је  12 такмичара).

–          Скок ступе  (из мјеста).

–          Гађање ваздушном пушком.

2.      Дјечји полигон (учествовала дјеца из Дивосела, Читлука и Орница).

3.      Повлачење трупца (коњска запрега). Трупац је био  запремине  2 – 3 кубика, а поклањала га је Шумарија Госпић. Побједник у овој дисциплини  био је онај домаћин, чији  коњ даље повуче трупац.

4.      Гађање глинених голубова (ловачка друштва Лике).

5.      Турнир у малом фудбалу (екипе из Лике).

6.      Демонстрација личких чобанских игара: прасичање, клисање, укопавање, мулање, ножићање.

„Оке“ су се одржавале недјељу дана, а имале су спортске, културне, политичке и туристичке садржаје. Завршна манифестација, финална натјецања одржавана су посљедњег, седмог дана, који је падао у прву недјељу августа мјесеца.

Програм прославе:

–          Турнир у малом фудбалу од понедјељка до петка.

–          Субота: у 10 часова комеморација  у Крушковачама, полагање вијенаца и цвијећа на споменик, политички говори уз пригодан рецитал.

–          У 19 часова  у Спомен-дому  Дивосело отварање изложбе личких сликара.

–          У 20 часова свечана сједница Мјесне заједнице Дивосело и уручивање  Награде села Дивосела истакнутим појединцима који су својим радом допринијели  унапређењу села.

–           Културно – умјетнички програм.

–           Вече поезије личких пјесника.

–           Промоција књига.

Недјеља:

–          у 10 часова гађање глинених голубова (ловачка друштва Лике).

–          у 15 часова постројавање екипа и свечани дефиле учесника, отварање  сеоских спортских игара „ОКЕ“ Дивосело. Игре отвара предсједник Одбора.

–          поздравни говор у име власти, говори неко од политичких личности.

–          симболичним бацањем камена с рамена игре се проглашавају отвореним и тиме почињу финална натјецања:

1.      Сеоски вишебој

–          Бацање камена с рамена

–          Пењање на стожину

–          Навлачење конопа

–          Скок удаљ ступе

–          Гађање ваздушном пушком

2.      Дјечји полигон

3.      Повлачење трупца (терета)

4.      Фудбалска утакмица

5.      Коњске трке

Водитељ и спикер на „Окама“ годинама је био Драган Јерковић, наставник из Дивосела.

Сеоске спортске игре „Оке“ одржавале су се од 1965.године на ливадама код  Ока у народу зване  „Личка олимпијада”– натјецање  у старим спортовима,  да се отму забораву традиционалне  старе  спортске игре и обичаји наших предака…[2]

Оке – један од два извора,

Оке,  два извора на ливадама између засеока Вујновићи и Ћурини налазе се на свим војним картама. Према легенди, која се преносила с кољена на кољено у Дивоселу, ова два извора подсјећају на два ока у глави, па их је народ  звао „очи“, односно „Оке“.

Долазак на Оке – слике  које никада не блиједе

Долазак на Оке

Ова спортска манифестација масовно је прихваћена у народу, код сеоске, студентске и средњошколске  омладине. Ова спортска манифестација, која је  трајала 7 дана, гдје је  било  присутно  од 15 000  – 20 000 људи првенствено младих, остала је запамћена по томе да се на овој спортској манифестацији није догодио ниједан инцидент за све вријеме одржавања „Ока“, осим ако је  „неко мало више потегао ракије, или пива“ па се „оклизнуо и пао са платице (пријелаза)  и окупао се у потоку.

Мотиви из Дивосела – разгледнице

Разгледнице са мотивима из Дивосела подсјећају на једно вријеме када је у Дивоселу било

Разгледница „Поздрав из Дивосела“

живота  и једно вријеме које је остало као незаборав.

Била  су то лијепа и срећна времена, када су људи били насмијани и весели и нису наслућивали  да се већ тада осјећао „мирис рата“ и да ће Дивосело једнога  дана бити етнички  очишћено.

Рјечица Човинац  (на слици се виде ливаде Оке код засеока Вујновићи) извире из Ока у засеоку Вујновићии, увире у Новчицу  у Ведром Пољу  у ливади званој Токате.

Рјечица Човинац

ФУСНОТЕ:

[1] Миле Рајчевић:Дивосело, Читлук и Орнице у времену и трајању.Типографик Плус.2013.стр.155.
[2] Миле Рајчевић: Дивосело, Читлук и Орнице у времену и трајању. Типографик Плус 2013.стр.155

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

11 + 1 =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд