ОСНОВНА ШКОЛА У ВРЕПЦУ – ЗЕМАН ГРАДИ, ЗЕМАН РАЗГРАЂУЈЕ

Миле Рајчевић, проф.

 

ОСНОВНА ШКОЛА У ВРЕПЦУ – ЗЕМАН ГРАДИ, ЗЕМАН РАЗГРАЂУЈЕ    

Село Вребац у општини Госпић са засеоцима Завођем и Павловцем чини једну цјелину.

Школска зграда у Врепцу

Основна школа у Врепцу, општина Госпић, има дугу традицију у васпитно-образовном раду кроз историју. Школа је васпитно-образовна установа у којој учитељи, наставници и професори, по унапријед утврђеном плану преносе знање млађој генерацији. Иако је народ живио у тешким материјалним, социјалним и националним условима код њега се будила свијест и потреба за образовањем и просвјећивањем.

Постоје  различити извори о отварању школе у Врепцу (Лика). Милан Радека наводи да је на иницијативу свештеника одлучено да се у Врепцу изгради нова школа 1804.године у којој би био учитељ Илија Милојевић, Мркаљев  ђак из клерикалне школе у Плашком. У иницијативи се даље наводи да Вребац има више повољних услова за отварање школе: мјесто здраво, вода жива, близу доста „палимих дров, која се могу љети довести колима, а зими санама;“ квартир је код школе, близу је варош  (Госпић), народ  ће сам нову зграду за школу подићи, а дотле парох Богдановић даје камару; коначно, проти је успут школу обићи, кад иде из Могорића, гдје је сједиште Милојевића, у Госпић. Дјеца се у школи могу  учити: правочтенију, писању, малом  катихизису са светим тајнама, с кратким толкованијем, затим рачуну у неколико шпеција, состојашчему, одговарањима  литургијским…[1]

Манојло Грбић истиче да је прота 1796.године  добио дозволу за отварање школе  у Врепцу, која је почела радом 1804.године.[2] Антон  Цувај наводи да су 1869.године отворене основне школе у: Дивоселу, Врепцу, Мазину, Плочи, Суваји и Штикади.[3]

Канцеларија Њ.В.Краља одобрила  је да Основна школа у Врепцу, среза госпићког, Бановине савске, може носити назив:

Државна народна школа Кнеза намесника Павла у Врепцу“.

О.Н.број: 70126                                                    28.децембра 1934.

За историју је важно напоменути да је школа у Врепцу 1905.године имала 472 полазника  (Вребац, Павловац и Завође) у 4 разреда. Школске године 1955/56 школа у Врепцу прерасла је у осмогодишњу  школу  када се повећао и број учитеља и наставника у школи. Те школске године у школи у Врепцу била су 142 ученика у осам одјељења. Послије 2. свјетског рата број школских обвезника је опадао, а школско звоно у вребачкој  школи више се не чује послије хрватске војно-редарствене  операције „Олуја“ 1995. године. Српска села су етнички очишћена, остала су села без народа, школе без дјеце.

Слика Николе Граовца

У Врепцу је 29.маја 1907.године  рођен  великан  српског сликарства Никола Граовац,  један од највећих мајстора колористичког експресионизма у српском  сликарству 20.вијека[4]. Никола Граовац је био велики  умјетник чији опус броји  око 10.000 слика. Задужбини  краља Петра на Опленцу оставио је легат који између осталог броји  35 његових слика којима се диве  бројни  посјетиоци из земље и иностранства. Сликао је шумадијске пејзаже и предјеле из родног краја.

На приједлог Школског одбора и наставничког вијећа  1960.године школа у Врепцу носила је назив Основна школа  „Ђуро Угарак – Цого“ по имену палог борца и истакнутог команданта из НОР-а, ђака вребачке школе, а  1962. године основна школа у Врепцу постала је подручна школа Основне школе  „Смиља Покрајац“ у Метку у чијем саставу је радила све до грађанског рата у Хрватској

1995. године.

Основне четвороразредне школе  у Барлетима и Вребачком Павловцу биле су подручне школе Осмогодишње школе у Врепцу.

У Вребачком  Павловцу отворена је основна школа 1928.године. (Број:5473 – 1928, од 02.априла

Зграда Основне школе у Павловцу

1928.године). Школа у Павловцу радила  је у приватној сељачкој кући без „икаквог хигијенског уређаја“, а учитеља не могу добити јер нема стана, па је Бановина савска одобрила 50.000 Динара за  довршење школске зграде у Павловцу.

У Павловцу је изграђена нова школска зграда 1933.године и штерна за воду. До отварања школе у Павловцу, школска дјеца су похађала основну школу  у Врепцу.

Основна школа у Барлетима отворена  је 1912.године . Исте године озидана је и школске зграда са „1 школском собом и 1 учитељским станом“.

Школска зграда у Барлетима (послије Олује)

Слике школских објеката говоре више од писане ријечи. Утихнуло је школско звоно, не чује се више дјечја граја на школским игралиштима…Вријеме чини чуда…

Српски народ у Лици изњедрио је велике људе, који су се винули у свијет науке и пронијели славу својих предака широм читаве земаљске кугле на понос  својих коријена. Огроман допринос на образовању младих генерација дала је вребачка школа са својим учитељским кадровима, одакле  су се регрутовали  бројни  интелектуалци, научни  радници, пјесници, умјетници, високи официри, политичари…

 

ФУСНОТЕ:

[1] Милан Радека: Горња Крајина – Карловачко Владичанство, Загреб, 1975.стр.308.
[2] Манојло Грбић: Карловачко Владичанство, Карловац, 1891.године.
[3] Антон Цувај: Грађа за повијест школства Краљевина Хрватске и Славоније, књига III, Загреб, 1907.стр.139.
[4] Никола Граовац је завршио основну школу у Врепцу.

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

15 − eleven =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд