ДОМ ЈНА У ГОСПИЋУ

Ђорђе Пражић

                                                                   ДОМ ЈНА У ГОСПИЋУ

Стари Дом Југословенске народне армије (ЈНА) у Госпићу се налазио код зграде Школе ученика у привреди. Касније је ту изграђена стамбена зграда. Био је то скроман објекат са љетном баштом, око које је било доста јоргована. Недељом би се ту дружила војна лица и њихови пријатељи, најчешће око бућалишта, простора за играње бућа или балота. Почетком шездесетих година прошлог вијека, Госпић је био већи војни гарнизон, са пуно официра и подофицира, од којих су многи имали породице. На Нову 1963. годину, усељена је највећа до тада изграђена војна зграда од 48 станова, која је спајала улице Владе Кнежевића, Драгана Ракића и тадашњи велики пијачни простор зван Плаца (Касније аутобусни колодвор и Трг Николе Тесле).

Дом ЈНА у Госпићу – сада КИЦ

Средином шездесетих у Госпићу је служио војску познати кантаутор Арсен Дедић, па је и он дао

Танго страсти и елеганције

допринос бољем културно-забавном животу. Од великог броја војника у касарни увијек би се могли изабрати војници-музичари за војнички оркетар, који би морао задовољити потребе истанчаног укуса Госпићана за плесну музику. Култ плеса у Госпићу је традиционално био снажан, а на плесњацима су доминирали добри плесачи, у чијим елегантним и атрактивним покретима смо уживали. Било је момената када се суботом у Госпићу одржавале плесне вечери на пет мјеста. Атмосфера у Дому је била увијек на нивоу, а сала  испуњена до посљедњег мјеста. Мушкарци су могли улазити само са крватом и уредном одјевном комбинацијом, гдје патике нису долазиле у обзир. Ту се некако на војнички начин одржавало господство, по чему је некада Госпић био познат. Најсвјетлије тренутке свог културно-забавног живота, Дом доживљава почетком седамдесетих година. Тада је командант госпићког гарнизона био пуковник Томислав Јовановић. Томо је брзо прихваћен од Госпићана, чак и од оних који нису волили тадашњу војску. Његов шарм, образовање, људскост и лични широки видици, освојили су грађанство. Старо фудбалско игралиште иза Дома, које је било покривено шљаком, асфалтирано је и постало је доступно рукометашима Госпића, организаторима традиционалних мајских малоногометних турнира и сл.

Постојала је стална пракса да се војници музичари, спортисти и остали стручњаци, уклопе у живот цијелог града. Војска је помагала граду у копању водовода, давала крв када је то било потребно и слично. Било је то време подруштвљавања општенародне одбране, када се форсирало заједништво војске и народа.  Око 1974. године у Госпићу су служили војни рок Зоран Јевремовић, иначе рођени брат пјевача Микија Јевремовића и Хусеин Хасанефендић –Хус, композитор и гитариста из загребачке музичке групе Парни ваљак. Уз друге војнике музичаре организовали су незаборавне култне плесне и забавне вечери. Када сам у једном београдском ресторану за дочек Нове 2004. године чуо глас Зорана Јевремовића, пришао сам му на паузи и подсјетио га на војничке дане у Госпићу. За њега је то било изненађење. Њему су засузиле очи од сјећања на једно за њега, незаборавно вријеме младости.

Од августа 1983. до фебруара 1984. године, допринос културно – забавном животу Госпићана дао је солидни гитариста и вокални солиста за „забавњаке“ др Душан Басташић, тада водник стажиста стоматолог, а данас предсједник Удружења Јадовно 1941. Он је тада био једини војни стоматолог у гарнизону Госпић, а поред тога је водио војнички оркестар од девет чланова.

Дом ЈНА у Госпићу је дијелио судбину цијеле ЈНА. Осамдесетих година, све је мање било новаца у буџету ЈНА, а и смањивало се бројно стање професионалних припадника и војника у госпићком гарнизону. И тада су се одржавале плесне вечери, али не са оним жаром и квалитетом као прије. И стил забављања младих се у то вријеме промијенио. Ни традиционални плес није више био интересантан.  Госпићки кафићи, дискаћи, ресторани, нови хотел „Лика“ су наметнули нова правила забаве и понашања, које Дом није могао пратити. Валцере и танго су замијенила статирања младих за шанком, или у неком ћошку у дуванском диму уз инстиктивно мрдање боковима на прегласну музику са разгласа. Било је то вријеме почетка отуђења традиционалних романтичних односа младића и дјевојака, које су садашње друштвене мреже докрајчиле.

Допринос Дома ЈНА културно-забавном и спортском животу  у Госпићу је давно пао у заборав. Многи млађи, који ово буду читали, нису ни свјесни да су можда њихови родитељи  тамо одиграли први плес, а на путу до куће падали су и први топли загрљаји и пољупци. Својевремено је то био угледан, пристојан и безбједан објекат, у којем се могло уживати у различитим садржајима.

Дом ЈНА у Госпићу је радио као војна установа ЈНА од јануара 1963. до септембра 1991. године. У њему су се организовале културно – забавне манифестације у времену шездесетих година када је идеолошка – политичка или тзв. „комесарска“ цензура усмјеравала и водила рачуна о садржају сваког културног догађаја. То није било само у Госпићу, већ у цијелој држави. Сада помало нестварно дјелује чињеница да су се у то вријеме партијске и борачке организације протестовале против дјевојачких мини сукњи, слободнијих филмских сцена и дуге косе код мушкараца, који су називани „чупавцима“ и „хулиганима“. Многи од данашњих музичких хитова, у то вријеме су опорезовани као шунд.

Отварањем идеолошких граница према Истоку и Западу, југословенски културни простор је постао дио европског и ширег свјетског културног простора. Под утицајем модних трендова, готово преко ноћи су се мјењали трендови у забави и култури, посебно код младих. Технолошки развој и бољи стандард грађана је укинуо потребу за некада пуном телевизијском салом, фото секцијом, а убрзо су и кина изгубили свој значај.

Дом ЈНА, ограничен материјално – финансијски средствима, неадекватним руководећим кадровима, специфичностима војне организације, није више могао пратити савремене трендове у садржајима културно – забавног живота.

Уосталом, његов основни задатак је био организовање културно – забавних и спортских садржаја за припаднике ЈНА и чланове њихових породица. Осамдесетих година је вршена реорганизација ЈНА, у којој је плански смањивано бројно стање команди, јединица и установа. Млађе старјешине, војници и чланови породица, под утицајем бољег квалитета културних садржаја, посјећивали су мјеста гдје су се скупљали и остали становници Госпића. Дом ЈНА је био све празнији, и у њему би се организовале само традиционалне активности, које су захтјевале велики простор и јефтинију цијену. Коришћен је и за састанке већег броја људи. То је иначе био веома популаран вид окупљања у тадашњој држави СФРЈ. Око 400.000 људи у Југославији је дневно проводило вријеме на разним састанцима, од којих су многи били беспотребни и непродуктивни. то је био случај са свим домовима у тадашњој држави.

Нови споменик Николи Тесли

Објекат некадашњег Дома ЈНА у Госпићу је сада Кутурно – информативни Центар (КИЦ). Испред њега, тачније испред некадашње куглане, на новом Тргу Николе Тесле, постављен је 4. маја 2021. године нови споменик Николи Тесли, који је уништен минирањем 16. фебруара 1992. године, на некадашњем Тргу Николе Тесле., сада Тргу Стјепана Радића. Непосредно уз КИЦ и споменик, на неколико десетину метара, отворен је  Дом умировљених католичких свештеника, гдје своје последње дане проводе онемоћали и болесни свештеници. 

Објекат Дома ЈНА у Госпићу је један од ријетких у    Хрватској, који је наставио рад на културним активностима.

За некога ко је користио и уживао у културно – забавним садржајима некадашњег Дома ЈНА у Госпићу, то вријеме дјелује романтично, носталгично и помало нестварно.