ДОМ ЈНА У ГОСПИЋУ

Ђорђе Пражић

                                                                   ДОМ ЈНА У ГОСПИЋУ

Стари Дом Југословенске народне армије у Госпићу се налазио код зграде Школе ученика у привреди. Касније је ту изграђена стамбена зграда. Био је то скроман објекат са љетном баштом, око које је било доста јоргована. Недељом би се ту дружила војна лица и њихови пријатељи, најчешће око бућалишта. Почетком 60-тих година Госпић је био већи војни гарнизон, са пуно активних старешина. На нову 1963. годину, усељена је највећа до тада изграђена војна зграда од 48 станова, која је спајала улице Владе Кнежевића, Драгана Ракића и тадашњи велики пијачни простор зван Плаца (Касније аутобусни колодвор и Трг Николе Тесле).

Дом ЈНА у Госпићу

Те 1963. године отворен је нови Дом ЈНА у улици Марка Орешковића (Будачкој) бр.12. У то вријеме био је најљепши и најфункционалнији објекат такве врсте у Југославији. Домови ЈНА су биле војне установе, које су имале задатак да обезбједе културно-забавни и рекреативни живот припадника војске, и да у у сфери културе тијесно сарађују са локалним установама и народом. У многим мањим сиромашним  мјестима у Југославији, били су то једини објекти у којима се одвијао културно-забавни живот. Дом ЈНА у Госпићу је имао велику кино – салу, телевизијску салу, добро опремљену библиотеку, фоаје дома у којем се играо стони тенис и одржавале друге активности, кафану-ресторан, неаутоматизовану куглану са једном стазом, љетну башту, игралиште за мали фудбал и рукомет итд. У Дому је тада био војни оркестар  IV категорије, састављен од подофицира музичке службе. Та погодност је искоришћена за отварање музичке секције у којој су се првенствено дјеца војних лица учила свирању музичких инструмената. Кино Дома ЈНА је приказивао атрактивни филмски репертоар а недељом у доподневним сатима, за госпићку дјецу су организоване матинеје, односно приказивање дјечијих филмова. У Дому су се организовале плесне и забавне вечери, концерти, свечане академије, матуралне забаве, такмичења пјевача аматера и друге активности, у којима су уживали и учествовали сви грађани Госпића.

Средином шездесетих у Госпићу је служио војску познати кантаутор Арсен Дедић, па је и он дао

Танго страсти и елеганције

допринос бољем културно-забавном животу. Од великог броја војника у касарни увијек би се могли изабрати војници-музичари за војнички оркетар, који би морао задовољити потребе истанчаног укуса Госпићана за плесну музику. Култ плеса у Госпићу је традиционално био снажан, а на плесњацима су доминирали добри плесачи, у чијим елегантним и атрактивним покретима смо уживали. Било је момената када се суботом у Госпићу одржавале плесне вечери на пет мјеста. Атмосфера у Дому је била увијек на нивоу, а сала  испуњена до посљедњег мјеста. Мушкарци су могли улазити само са крватом и уредном одјевном комбинацијом, гдје патике нису долазиле у обзир. Ту се некако на војнички начин одржавало господство, по чему је некада Госпић био познат. Најсвјетлије тренутке свог културно-забавног живота, Дом доживљава почетком 70-тих година. Тада је командант госпићког гарнизона био пуковник Томислав Јовановић. Томо је брзо прихваћен од Госпићана, чак и од оних који нису волили тадашњу војску. Његов шарм, образовање, људскост и лични широки видици, освојили су грађанство. Старо фудбалско игралиште иза Дома, које је било покривено шљаком, асфалтирано је и постало је доступно рукометашима Госпића, организаторима традиционалних мајских малоногометних турнира и сл.

Постојала је стална пракса да се војници музичари, спортисти и остали стручњаци, уклопе у живот цијелог града. Војска је помагала граду у копању водовода, давала крв када је то било потребно и слично. Било је то време подруштвљавања општенародне одбране, када се форсирало заједништво војске и народа.  Око 1973. године у Госпићу су служили војни рок Зоран Јевремовић, иначе рођени брат пјевача Микија Јевремовића и Хусеин Хасанефендић –Хус, композитор и гитариста из загребачке музичке групе Парни ваљак. Уз друге војнике музичаре организовали су незаборавне култне плесне и забавне вечери. Када сам у једном београдском ресторану за дочек Нове 2004. године чуо глас Зорана Јевремовића, пришао сам му на паузи и подсјетио га на војничке дане у Госпићу. За њега је то било изненађење. Њему су засузиле очи од сјећања на једно за њега, незаборавно вријеме младости. Дом ЈНА у Госпићу је дијелио судбину цијеле ЈНА. 

Осамдесетих година, све је мање било новаца у буџету, а и смањивало се

Културно информативни Центар Госпић

бројно стање професионалних припадника и војника у госпићком гарнизону. И тада су се одржавале плесне вечери, али не са оним жаром и квалитетом као прије. И стил забављања младих се у то вријеме промијенио. Ни традиционални плес није више био интересантан.  Госпићки кафићи, дискаћи, ресторани, нови хотел су наметнули нова правила забаве и понашања, које Дом није могао пратити. Валцере и танго су замијенила статирања младих за шанком, или у неком ћошку у дуванском диму уз инстиктивно мрдање боковима на прегласну музику са разгласа. Било је то вријеме почетка отуђења традиционалних романтичних односа младића и дјевојака, које су садашње друштвене мреже докрајчиле.

Допринос Дома ЈНА културно-забавном и спортском животу  у Госпићу је давно пао у заборав.

Многи млађи, који ово буду читали, нису ни свјесни да су можда њихови родитељи  тамо одиграли први плес, а на путу до куће падали су и први топли загрљаји и пољупци. Својевремено је то био угледан, пристојан и безбједан објекат, у којем се могло уживати у различитим садржајима. Објекат некадашњег Дома ЈНА у Госпићу је сада Кутурно – информативни Центар. Испред њега, на новом тргу би се требао поставити нови споменик Николи Тесли, који је миниран 1992. године, на некадашњем тргу Николе Тесле.

Визија будућег Трга Николе Тесле испред Дома

 

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four × one =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд