Писмо сестре Марице Косановић Николи Тесли

Плашки, 22. јануара 1890.

Једини мој брате!

Морам и ја коју ријеч написати, а зато сам узела мален папир; јер када би се на великом заукала, не би знала стати.

Ја сам прилично оздравила и не мислим на Ријеку ићи, а осим тога је овђе ове године необично блага зима. Овај час добих из Госпића од маме дар, па баш што се ни надала нијесам од Симе писмо. Пише да је добро издравио, а тим више му вјерујемо, што видимо из „Позива на бесједу“, на Св. Саву, да ће он неки говор држати.

Знам да ће то и теби особито мило бити, јер већ смо сви у њега наду били изгубили. Мама, ујак и Милка су такођер здрави.

Ево ти нешто лектире, а што гођ боље будемо опажали у нашој литератури – слаћемо ти.

Мили брате, гледај да се макар ишто отресеш од превеликог напора. Твоја њежна конструкција а велики напор, свима нам велику бригу задаје. Већ знам од прилике, што на ово велиш.

Не треба да ти казујем, акко би нам мило било, да нам само покад коју ријеч напишеш. Ја знам да теби до тога није али тијем би се мало одморио и нами неизказано весеље учинио. Даље ништа него ти желимо лијепо здравље и добру срећу у твоме раду, мили соколе наш! Не замјери за ово сестри и прими најсрдачнији поздрав од свију пријатеља и познаника као и

пољуб у духу
од своје сестре
Марице

У Плашком 22/1. 890.

ИЗВОР: Никола Тесла – преписка са родбином. Приредиле Дубравка Смиљанић и Зорица Циврић, Београд, Музеј Николе Тесле, 1993.

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

six − 3 =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд