Истраживање јама и пећина од стране Југословенске народне армије

Ђорђе Пражић

Истраживње јама и пећина од стране Југословнске народне армије

Крајем педесетих година прошлог вијека у склопу уређења територије, Управа инжињерије ЈНА је иницирала почетак истраживања пећина и јама у војне сврхе[1]. У току 1959. године прикупљени су и сређени подаци за Словенију, динарски крш и отоке, и то за 2.500 спелеолошких објеката. У току 1960. године на територији Лике, Рашко-полимске области и неких делова Србије прикупљени су подаци за 550 спелеолошких објеката.

Отвор Шаранове јаме

У 1961. години на територији Хрватске прикупљени су подаци за 410, а на територији Црне Горе и Рашко-полимске области за 385 спелеолошких објеката. До краја маја 1961. године, на цијелој територији Југославије, прикупљени су подаци за 2.986 спелеолошких објеката. До краја 1962. године, евидентирано је укупно 3.390 јама и пећина. У току 1963. године, сређени су подаци за око 2.000 спелеолошких објеката.

Нове податке о спелеолошким објектима Управа инжињерије ЈНА евидентирала је на картама 1:50 000 на подручју Словеније, Хрватске и Црне Горе.

Уговором пов.бр.1100 од 11.03.1961.године у ВП 4919 Београд (Управа Инжињерије ЈНА)[2] започет је процес израде „Студије о могућностима коришћења пећина за војне потребе“. За истраживање јама и пећина на подручју Хрватске уговором бр.1677 од 20.04.1961. године, од стране Управе инжињерије ЈНА ангажовано је Спелеолошко друштво Хрватске из Загреба. Предмет уговора (ред.бр.7) је захтјевао прикупљање података и испитивање спелеолошких појава на  географском простору топографских карата 1:50 000 Огулин 3, Сењ 1,2,3 и 4 и Госпић 3 и 4.  Време истраживања је предвиђено од јуна 1961. до 01.12.1961. године, до када је Управи инжињерије требало предати податке, анализе, цртеже и остали документациони материјал. У име Управе инжињерије уговор је потписао пуковник Бранко Ћетковић а у име Спелеолошког друштва Хрватске др. Јосип Роглић (касније постао академик).

Спелеолошко друштво Хрватске је 05.05.1962. године, под бројем 48/1, доставило четри везана елабората у којем је на подручју Хрватске истражено 410 спелеолошких објеката.  На подручју Огулина истражено је 111, на подручју Сења 297 а на подручју Госпића 12 спелеолошких објеката. Спелеолози Хрватске су у допису истакли да им је велики проблем представљало недостатак топографских карата, специјалне опреме, теренских возила и др.

Из организационих наређења и уговора не може се закључити да је ЈНА тражила истраживање конкретних јама, већ се може претпоставити да је то препуштено спелеолошким друштвима.

Уочава се да је на подручју листова карата Госпић 3 и 4 истражено само 12 јама.

Географско подручје ових карата захвата простор Штировача – Доњи Косињ -Чанак на сјеверу, Чанак –  Никшићи – Басарићи на истоку, Росуље – Брушани – Шикић дражица – Метајна (оток Паг) на југу и Метајна – Цесарица – Штировача на западу.

Према истраживачу  Мирку Малезу на овој истој територији  142 спелеолошка објекта[3].

Према публицисти Дани Ластавици,  на подручју среза (котара) Госпић има 36, а на подручју среза (котара) Перушић има 17 јама, у које је бацан српски народ и остале жртве[4]. Поменути аутор Мирко Малез је учествовао у истраживању спелеолошких појава за потребе ЈНА и очито је, да је тада истражене податке навео у својој књизи[5].

Пошто су се на овој територији  налазила губилишта концетрационог логора Госпић, а највише има јама – гробница, остаје нејасно зашто је само 12 јама приказано као могућност коришћења за војне сврхе. У Војном архиву у Београду налазе се само организациона документа. Судбина четри везана елабората достављена из Загреба је непозната (вјероватно су уништени) а студију „Могућност коришћења пећина у војне сврхе“ за сада је не може пронаћи. Није познато којих 12 јама је предложено ЈНА за употребу?

Пошто су се у опису јама морали доставити прецизни подаци и фотографије, може се

претпоставити да су спелеолози из Загреба доставили само за оне јаме у којима нема посмртних

Пресјек Шаранове јаме из 1961. године

остатака. Прави и потпуни материјали се сигурно и данас налази у архиви Спелеолошког друштва Хрватске.  Из хрватске спелеолошке литературе нам је познато да је прво истраживање Шаранове јаме извршено 1961. године. Резултати тог истраживања су  објављени у часопису Наше планине 1962. године. У јаму се спустио хрватски спелеолог Тихомир Пајалица  и при том је открио наслаге костију у дебљини од 1.35 метара. Ово је само једна од неколико различитих процјена дубине костију

Вријеме овог истраживања поклапа се са истраживањем за потребе Управе инжињерије ЈНА. У сваком случају  новцем ЈНА хрватски спелеолози су дошли до драгоцјених података о спелеолошким објектима на простору Хрватске.

Крута администрација ЈНА, забринута од опасности од агресије снага Варшавског уговора, пропустила је прилику да уз истраживање могућности складиштења ратних материјалих резерви у личке јаме и пећине, дође до значајних података о јамама-гробницама.

Литература:
[1] Група аутора, Развој ОС СФРЈ 1945-1985, Копнена војска ЈНА III, ВИНЦ, Београд, 1988., стр. 104
[2]  Војни архив Београд, Фонд ЈНА, К.485, ф, бр. 1, ред.бр 5.
[3] Д. Ластавица, Бездане јаме Независне државе Хрватске ждерњаче српског народа 1941-…?, Фонд за истраживање геноцида, Београд, 2008, стр.143-147.
[4] Исто,стр.142.
[5] М. Малез, Спелеолошки објекти југозападне Лике, ЈАЗУ, Одјел за природне науке,Загреб,1962.

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 + one =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд