ВАНЗЕМАЉЦИ ИЛИ ХАЛУЦИНАЦИЈЕ ИЗНАД КОСИЊА (ЛИКА)

Ђорђе Пражић

ВАНЗЕМАЉЦИ ИЛИ ХАЛУЦИНАЦИЈЕ ИЗНАД КОСИЊА (LIKA)

Приче о ванземаљцима и НЛО (неидентификовани летећи објекат) или УФО, увијек изазивају пажњу јавности. [1] Захваљујући новинару „Вечерњих новости“ Драгану Вујичићу, који је написао књигу „НЛО НАД БАЛКАНОМ“, прича о НЛО је у последње вријеме актуелизирана у јавности Србије, али и региона. О појави НЛО над СФР Југославијом потребну вјеродостојност су обезбједила свједочења високих официра Југословенске народне армије (ЈНА), односно пилота и послужиоца радарских система за ваздушно осматрање Југословенског ратног ваздухопловства (ЈРВ).

Непознавање законитости одређених природних појава, недоследност и нестручност у истраживању уочених појава, страх и незнање одувијек су били главни генератор за разбуктавање маште о постојању ванземаљаца, осветама мртвих душа, мистичних духова итд.

Овај рад обрађује неке од тих појава уочених у Косињу (Лика) у току друге половине 20. вијека.

Појава свјетлећег објекта изнад Косиња почетком педесетих година 20.вијека
Дана 07.02.2021. године у поподневној емисији „Pосле ручка“ на ТВ Хепи (TV Happy) тема емисије

Свјетлећи објекат (НЛО)

је била „Докази о постојању ванземаљаца“. Осим новинара Драгана Вујичића, у емисији су учествовали и бивши пилоти и радарски стручњаци из некадашњег ЈРВ.  Током емисије у програм се укључила једна госпођа Катарина, која је изјавила: „Ја сам рођена у Лици и када сам имала 10-12 година појављивао се један објекат у виду Сунца или Месеца са православног гробља негдје када је падао мрак, то није било касно. И онда је он ишао  са православног на католичко гробље“. Надаље је изјавила: „Ми смо сваку ноћ тај објекат гледали и онда смо се плашили. Није нико мислио да су то ванземаљци, него смо мислили да су то ти људи који су погинули, који су убивени, и тако да је то некаква казна Божија“.

Тада се у разговор укључила водитељка Јована Гргуревић, која није разумјела Катарину и причу од „мртвих душа“ усмјерила према НЛО.

Међутим, госпођа Катарина је наставила даље веома вјеродостојно и разборито износити своја сјећања из младости: „Мене је то увијек прогонило. Припадам опћини Госпић – Косињ. Ми смо сви увече излазили, али се ми ништа нисмо плашили. То је било кад смо ми гледали висине бандере на којој је ишло као Сунце или Месец. Оно прође своју трасу сваку ноћ. Човјек је један ишао и возио сено. Поред њега је прошла та светлост. Онда смо ми њега питали. По мени је то ишло 20-30-40 метрара изнад земље. Човјек који је возио сено је то видио и осјетио као да је санта леда прошла кроз њега. То је можда  било педесет и нека година. Вјеровали су да је то казна Божија, и да су једни друге поубијали. Знате то је мјешано становништво.“

На крају свог излагања се чудила како то није нико истраживао, посебно јер су Личани паметни људи, и да је она рођена гдје и Никола Тесла. На крају је изјавила: „Јер мене је цијелог живота то интригирало.“

Госпођа Катарина има осамдесет година (рођена 1940.) и вјероватно се у емисију телефонски укључила из неког града у Хрватској (можда из Загреба).[2]

Поглед из Млакве према Горњем Косињу

На основу познавања географских и историјских чињеница, може се претпоставити да се ради о православном гробљу у селу Млаква и неком од католичких гробаља у Горњем Косињу. Мјеста тих гробаља су видљива из Млакве и Горњег Косиња, и три католичка гробља и једно православно, готово да се налазе у једној линији. У то вријеме у Горњем Косињу и околини су једино постојале бандере у Косињу, јер је у том мјесту била станица милиције, пошта, шумарија итд.

За разумјевање „казне божије“,  посебно су важне историјске чињенице из Другог свјетског рата, које је поменула госпођа Катарина.

У току Другог свјетског рата оружане снаге НДХ (усташе, домобрани, оружници и наоружани цивили тзв. „бијела гарда“) под командом усташког таборништва из Горњег Косиња извшили су свирепа масовна убиства над српским цивилним становништвом Косиња. У току рата у Косињу је убијено 879 српских  цивила, од којих су 238 или 27 посто била дјеца до 15 година старости. Од тога 659 жртава или 75 посто од укупних, убијено је 1941. године. По начину убијања 72 посто српских жртава је убијено спаљивањем или бацањем у јаме.  У току 1941. године у Косињу није погинуло нити једно лице хрватске националности.[3] У току цијелог рата у Косињу је погинуло 58 цивилних становника хрватске националности од чега су 3 били дјеца до петнаест година старости.[4]

За разумјевање проблема појаве свјетлећег објекта („мртве душе“) , које се крећу од православног гробља (вјероватно Млаква) према католичком (вјероватно Горњи Косињ) веома је важно видјети однос жртава и могућег осјећаја кривице између ова два мјеста.

У току Другог свјетског рата у Горњем Косињу се налазило усташко таборништво и затвор у згради некадашње „опћине“.[5] Ту су планиране и покретане акције (тзв.хајке) за истребљење српског народа Косиња и пљачку његове имовине. У тим акцијама су  учествовали и мјештани Горњег Косиња.  У току Дугог свјетског рата Горњи Косињ је имао 32 цивилне жртаве, од чега је само једно дјете. У истом периоду село Млаква је имало 456 цивилних жртава, што је 66,6 посто губитака, у односу на попис из 1931. године, када је ту живјело 685 становника. Само у једном дану 06.08.1941. године из села Млаква је убијено спаљивањем 286 особа, од чега су 122 била дјеца до 15 година старости.

Ратни злочини према српском становништву Млакве оставили су психолошке посљедице на преживјело српско становништво Млакве, али и вјероватно на хрватско становништво из Горњег Косиња. И данас се на подручју Горњег Косиња налазе јаме-гробнице гдје се према списковима налази вјероватно око 222 српске жртве, од којих је 63 из Млакве.

Треба имати у виду да су посебан стрес доживљавале хрватске породице које нису имале чланове породица у хрватским оружаним формацијама. Те породице су морале прати крв, носити лешеве и бацати живи креч у јаме. Нека губилишта су била у самом Горњем Косињу или у близини села, тако да су мјештани могли гледати, а свакако су и слушали јауке и запомагање жртава. То није могло остати сакривено, а вјероватно су се сазнања преносила на млађе генерације. Отуда размишљање госпође Катарине  и њених комшија, да је та непозната свјетлост заправо „казна Божија“.

Послије те емисије на ТВ Хепи, извршио сам истраживање на мањем броју становника Косиња, гдје су добијени различити али и веома интересантни подаци.

Свједок бр. 1 из Млакве, рођен 1941. године, а иначе живи близу гробља у Млакви и лично располаже са великим бројем података о догађањима у селу, не сјећа се тог догађаја о појави свјетлећег објекта које је ишло од једног гробља до другог.

Свједок бр. 2 из Млакве, рођен 1947. године, а иначе је живио у засеоку Пражићи близу гробља у Млакви, не сјећа се тог догађаја о појави свјетлећег објекта које је ишло од једног гробља до другог. Никада није чуо да се то причало међу старијим Пражићима а нити у Млакви, иако би тај свјетлећи  објекат требао прелазити преко засеока Пражићи.

Очито је да су на подручју Косиња ратне трауме оставиле посљедице  посттрауматског синдрома (ПТСП). Умјесто стручног психијатарског истраживања и помћи народу вршена је политичка индроктинација о братству и јединсту, која очито није дала резултате. Народ је био препуштен сам себи и својим мукама. Док су се хрватском народу причињавале мртве душе (можда и партизани), српском народу су се причињавали усташе кољачи. Све је то изазвало разлиите облике психолошких поремећаја, који понекад несрећно завршавали најчешће самоубиствима, посебно становника Млакве.

Што се тиче свјетлећег објекта који је видјела госпођа Катарина, можемо закључити следеће:

  • Госпођа Катарина и њене комшије су виђале свјетлећи објекат објекат, који је полазио са православног гробља (вјероватно у селу Млаква) према католичким гробљима „Горњи Косињ“ јужно и „Манце Драга 1 и 2“ западно од центра Горњег Косиња (гробља означена зеленом бојом).
  • Мјештани села Млакве нису никада видјели такву појаву, а о њој нису ни чули.
  • За разумјевање ове појаве треба се подсјетити да су мјештани Млакве почетком педесетих година 20. вијека сами прикупљали посмртне остаке 327 жртава спаљених у шест кућа-штагљева током рата. Ти посмртни остаци су сахрањени у Спомен костурницу у Млакви, која је завршена и откривена 1955. године. Тај податак је вјероватно био познат већини становника Косиња и имао је одређене сугестивне психолошке посљедице.
  • Виђење свјетлећег објекта може бити посљедица колективне визуелне халуцинације госпође Катарине и њених комшија, као посљедица ПТСП („казна Божија“).[6]
  • Покретни свјетлећи објекат може бити проузрокован неком природном појавом,коју због стручне сложености и непознавања мјештани нису могли препознати.
  • Појава свјетлеећег објекта може бити посљедица неких појава која још нису позната науци и човјечанству.

Вјероватна путања свјетлећег објекта

Појава НЛО изнад Перушића 1954. године

Прва појава НЛО изнад Југославије забиљежена је у београдским листу „Вечерње Новости“ од 26.10.1954. године. Тада је објављено да је седам НЛО виђено изнад градова Љубљана, Цеље, Загреб, Сарајево, Шабац, Београд и над још неким мјестима. Из правца Јадрана су долетјеле три елипсасте и једна већа, издужена летјелица. По једна елипсаста је виђена изнад Дубровника, Сплита, Раба и Перушића, док је издужена ушла у Југославију преко Трста и наставила лет према Љубљани и Загребу. Ту јој се придружила елипсаста, која је претходно прелетјела Раб и Перушић, па су заједно наставиле лет према Јајцу, одакле су скренуле у правцу Лукавца.

Према изјавама пилота ловачке авијације ЈРВ из седамдесетих година 20.вијека, термовођене ракете „ваздух-ваздух“ на авионима МиГ-21 нису имале захват на ова свјетлећа тијела (НЛО), јер су иста имали „хладан погон“.

Година појаве ових НЛО и „хладноћа“ летећег објекта дјеломично се подудара са Катаринином изјавом и свједочењем сељака који је возио сијено.

Појава визуелних хлуцинација или илузија под Обљајем (село Крш) почетком педесетих година 20.вијека
Свједок бр. 3.  из Доњег Косиња наводи сјећање његове тетке из Доњег Косиња рођене 1942. године. Она је почетком 50-тих година ишла за својим благом (стоком) иза брда Лисине (к.1072). Наишла је на згариште некадашње куће  Дане Париповића, оца Стевана Париповића – Њемчића. Дане је био бачен у запаљену кућу и у њој изгорио. Дјевојчица је у сумрак на згаришту куће одједном угледала дјете. Од страха се прекрижила (прекрстила) и тада је са тог мјеста је голуб одлетио према брду Обљај (к.900).

Вјероватно се ради о кући Париповић Саве Дане, рођеног 1881.године. Усташе су га бациле живог у ватру своје запаљене куће 7.08.1941. године. Истог дана су на исти начин убијени спаљивањем његове комшије Кордић Вује Дане-Чулинов, рођен 1876. године и његова ћерка Даница рођена 1933. године. На тим мјестима су остале рушевине спаљених кућа, гдје је млада чобаница „угледала“ дјете.

Ово је вјероватно класичан примјер визуелне халуцинације или илузије проузроковане страхом  и посљедицама сазнања о страдању тих људи на том мјесту.[7] Тих година сјећање на страдања била су свјежа и доступна цијелом становништву.

Појава свјетлећих објеката изнад Косиња средином седамдесетих година 20.вијека
Свједок бр. 4 рођена у Горњем Косињу 1952. године сјећа се појаве

Млаквена греда

свјетлећих летећих објеката изнад Косињског Баковца у времену око 1975. године. Народ је те објекте звао „руски шпијуни“. Истовремено је свједок број 5. из Крша рођена 1928. године, уочавала свјетлеће објекте који су наводно стајали (лебдјели) изнад Млаквене греде (к.632).

То се поклапа са сјећањима пилота ЈРВ (ЈНА), који су  уочавали те објекте изнад војних аеродрома Голубовци у Титограду (Подгорица), Земунику код Задра и Бихаћу у времену око 1975. године. Покушаји ловачке авијације да их пресетну и идентифицирају завршавали су се неуспјешно.

Појава свјетлости изнад села Млакве и Крш крајем осамдесетих година 20.вијека

Село Млаква

Свједок бр.1 се сјећа појаве изненадне свјетлости на небу изнад села Млакве крајем осамдесетих година. Након пријаве милицији, ухапшени су неки младићи из Перушића који су са јаким рефлекторима покушавали плашити стаановништво. Сличан догађај у исто вријеме је био опажен и у селу Крш, које су примјетили свједок бр. 5 и њена комшиница свједок бр.6 рођена у Кршу 1949. године.

Појава свјетлости на пољу између Липовог Поља и Доњег Косиња 80-тих и 90-тих година 20.вијека

Свједок бр.7 из Липовог Поља, рођен 1967 године, изјављује да је

Поглед са гробља у Липовом Пољу

несвакидашњу свјелост у пољу (између Липовог Поља и Доњег Косиња) уочавао осамдесетих и деведесетих година, и да се појављивала из православног гробља изнад засеока Бастаси у Липовом Пољу. Свјетлост је видјело више особа. Сам је истраживао и дошао до закључка да је то игра свјетлосних зрака које се одбијају од надгробних споменика у гробљу. Некада је то био одсјај Мјесеца, а некада рефлектирајућа свјетла од бране на ријеци Лици у Селишту. Основни узрок појаве свјетла сматра рефлектирајуће површине споменика новије израде, за разлику од старих споменика,  који нису имали рефлектирајућу површину.

Закључак

У посљедних осамдесет година становништво Косиња је било оптерећено ратним разарањима, економским тешкоћама, годишњим великим поплавама, колонизацијом и миграцијом становништва и другм проблемима, тако да нису имали пуно времена за праћење прича о ванземаљцима, НЛО и осталим мистичним појавама. Вјероватно су запажане и многе друге појаве, али су оне остале у кругу породица и комшија. Захваљујући госпођи Катарини сазнање о овим појавама су доспјеле у јавност након скоро 70 година. Добро би било да сазнамо ко је и гдје живи госпођа Катарина, како би сазнали још више података, него што је она на веома коректан начин изњела у емисији на ТВ Хепи.

ЛИТЕРАТУРА:

1. Ђ. Пражић, Губици становништва Косиња у Другом свјетском рату,  www.gospic.rs,17.11.2020.

2. Ђ. Пражић, Злочин геноцида над српским народом села Млаква (Лика) 6. августа 1941. године  www.gospic.rs. 25.07.2016.

3. Ђ. Пражић, Јама „Код Св.Ане“ у Горњем Косињу (Лика), масовна гробница српсског народа,  www.gospic.rs. 30.07.2016.

4. Ђ. Пражић, Страва иза Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу (Лика), масовна гробница српсског народа,  www.gospic.rs. 03.08.2016.

5. Ђ. Пражић, Злочин над Србима из села Крш бацањем у јаму „Нездравка“ у Доњем Косињу (Лика), www.gospic.rs. 08.08.2016.

6. Ђ. Пражић, Убиство америчких ваздухопловаца у Косињском Баковцу (Лика), 1944,  www.gospic.rs. 16.11.2016.

7. Ђ. Пражић, Злочин над српским народом Липовог Поља код јаме Шеготинка (Оточац),  www.gospic.rs. 03.01.2020.

ФУСНОТЕ:

[1] НЛО (неидентификовани летећи објекат) или УФО (eng.UFO – Unentified flaying object).
[2] У емисије ТВ Хепи често се укључују гледаоци из Загреба, а ова конкретна  емисија је била веома праћена у Хрватској.
[3] Погинуле су четири устапше, али ван подручја Косиња у борбама код Грачаца, Книна и Бихаћа.
[4] У овом раду није узет у обзир  број погинулих припадника оружаних формација (партизани, усташе, домобрани, оружници, четници и жандари и други) са подручја Косиња. Детаљније видјети у чланку Ђ. Пражић, Губици становништва Косиња у Другом свјетском рату,  www.gospic.rs, 17.11.2020.
[5] У овој згради се данас налази Основна школа Анж Франкопан.
[6] ХАЛУЦИНАЦИЈА је беспредметно опажање, односно опажај, који је прозишао без одговарајуће објективне чулне стимулације. Најчешће су визулене и чулне халуцинације.
[7] ИЛУЗИЈА (lat. Illusio –  чулна обмана, самообмана, варка, уображење, обмана, привид, опсена) је изобличен опажај извјесних објеката или појава у стварности, условљен неким објективним или субјективним чиниоцима.

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

one × 1 =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд