СМИЉАН – ТЕСЛИНО СЕЛО БЕЗ СРБА

Ђоко Иванишевић

СМИЉАН – ТЕСЛИНО СЕЛО БЕЗ СРБА

– Страдање Срба села Смиљан у Лици 1941. и 1991. године –

Још од 1990. године нема  ко да 2. августа одржи комеморацију, положи цвијеће и запали свијеће на три спомен костурнице у Смиљану. Ту је сахрањено 596 посмртних остатака закланих и живих спаљених Срба из села Смиљана.

По попису становништва из 1931. године у Смиљану је било 621 Срба, у 126 кућа и у 9 заселака – Богданић, Смиљанско поље, Челинац, Љутача, Заблато, Селиште, Понор, Росуље и Смиљанско Дебело брдо.

Другог августа 1941. године, оружане снаге НДХ ( усташе, домобрани, оружници и наоружани цивили), прве комшије, Хрвати из Смиљана и Трновца опљачкали су и запалили све куће и убили 596 дјеце, жена и мушкараца, старих од мјесец  дана до 95 година, а сматра се да број убијених није коначан.

Послије рата у Смиљан се вратило мало српског становништва, у обновљене куће, свега деветнаест.

Стање повратника по засеоцима:

Богданић: Басарић Мица, Лемајић  Јово – ковач, Богић Милан – Лукеж.

Смиљанско Поље: Пејновић Ђуро – Петров, Богић  Милан – Шакоља, Вранеш ……Цука,  Лемајић  Јово.

Љутача: Рајчевић  Анка- Богичинка, Лемајић Љуба и Анка, Пејновић Маћа, Пејновић Мара- Ђурина, Пејновић Јово – Вулић, Пејновић  Миле- Данков, Пејновић Пиља – Кајин, Пејновић Лука- Лукица Вргоњин, Пејновић Миле.

Заблато:  Рајчевић Милош-Милек, Пејновић Сока -Данишина.

Селиште: Пејновић Никола – Ђуса.

У Понор, Челинац, Росуље и Дебело брдо није се имао ко вратити.

Спомен-костурница са спомеником подигнута 1950. (стара)

Седамдесетих година двадесетог вијека, основан је Одбор за обиљежавање и одржавање споменкостурница и гробља у Смиљану. Одбор је уз помоћ преосталих Срба оградио гробље, поставио велики број дрвених крстова и сваке године уређивао гробља и костурнице. Тих година Одбор је уз костурницу поред цркве покопао још тридесетак посмртних остатака Срба који су били закопани поред кућа у засеоку Расовача.

Пред сам рат 1991. Одбор је обезбједио новац, од прилога потомака жртава, да се изгради нова спомен –  костурница, примјеренија и већа. Одабрано је идејно рјешење загребачког  кипара  Кајфеша и све је договорено да радови почну.  Затим је почео прогон Срба и све је стало. Новац и данас вјероватно стоји на посебном рачуну у Загребачкој банци.

Садашња хрватска власт је срушила споменик и поставила нову спомен – костурницу без натписа.

Нова Спомен гробница без обиљежја.

У Смиљану постоје три гробнице. Највећи  број посмртних остатака Срба сахрањен је поред цркве Св. Петра и Павла.  Друга гробница је уз пут Госпић – Смиљан. Ту је покопано 15 Срба и 2 Хрвата, који су били одведени  и убијени у селу Билај код Госпића. Гробница је ту, јер  родбина убијених  Хрвата није дозволила сахрану својих у заједничку гробницу уз цркву. Трећа гробница је на гробљу у Смиљанском  Пољу.

Спомен гробница у Смиљану са часним крстом, постављеним од Удружења Јадовно 1941.

Ни послије ослобођења српска страдања нису престала. Нова власт је провела аграрну реформу  само на српску земљу. Земљу у власништву Хрвата нису дирали и одузимали. Најбоље оранице уз пут Госпић – Смиљан су одузели и претворили у Задружни посјед и ту су подигли двије штале за стоку. Касније су узгајани фазани, док све није пропало до 1970. године. Неке породице су успјеле вратити земљу, а још  много земље је остало у власништву П.П.К. „Велебит“ и никад неће бити враћено власницима. У Заблату је 1946. године на згариштима кућа Катића и Рајчевића изграђено неколико великих магацина за потребе Народне милиције. Ту је најприје био и затвор за лакше осуђенике, око десетак година. Касније је остала само милиција, док и она није распоређена у Госпић и друга мјеста. Секретеријат унутрашњих послова (СУП) је то послије продао ПИК-у „Гавриловић“, који је то користио као складиште. У току рата 1991-1995. године, ту је био затвор и логор за Србе из Госпића.

И у овом грађанском  рату 1991. године све се поновило, само у далеко мањем броју жртава. Убијено је 20 Срба и запаљено и срушено оно мало српских кућа које су остале послије Другог свјетског рата. Данас у Смиљану, у 21. вијеку, нема Срба ни српских кућа.

Кроз дуги временски период  многе српске породице, под притиском великохрватске политике и католичке цркве, али и женидбом, прешле су у католичку вјеру. То се види по презименима: Пејновић, Катић, Узелац, Матић,  која су била српска, а сада су то Хрвати. У Смиљану је посљедњи Србин рођен 1989. године, а то је Пејновић Јована Саша, који сада живи у иностранству.

ПРЕГЛЕД СРПСКИХ КУЋА У ОПШТИНИ СМИЉАН [1]

                                                                         1931.               1945. 

Село Богданић :   

–           Пејновићи                                            9                       1

–           Басарићи                                              7

–           Гајићи                                                   1

–           Дуганџије                                             1

–           Лемајићи                                              2                        1

–           Богићи (додао аутор текста)          6                        2

Село Смиљанско Поље:

–           Рајчевићи                                             4

–           Пејновићи                                            7

–           Плећаши                                               2

–           Лемајићи                                             17                       1

–           Вранеши                                              15                       1

–           Вујновићи                                              1

–           Милеуснићи                                          2

Село Челинац:

–           Катићи                                                    5

Село Љутача: 

–           Пејновићи                                               17                       8

–           Лемајићи                                                  1                        1

–           Рајчевићи                                                 4                        1

–           Вранеши                                                   5

Село Заблато:

–           Рајчевићи                                                 9                      1

–           Катићи                                                      6

–           Гајићи                                                       1

–           Пејнпвић (додао аутор)                       –                      1

Село Селиште:

–           Лемајићи                                                  10

–           Пејновић (додао аутор)                         –                    1

Село Божин Понор:   

–           Матићи                                                       1

–           Пејновићи                                                 5

–           Село Росуље:

–           Пејновићи                                                  1

Село Смиљанско Брдо: 

–           Пејновићи                                                  4

ФУСНОТА:
[1] Стјепан Павичић, Сеобе и насеља у Лици, Музеј Лика, Госпић, 1990., стр.205.

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 − 3 =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд