Просвјетни домови у селима: Дивосело, Вребац, Острвица….. Српски добротвори

Миле Рајчевић, проф.

   Просвјетни домови у селима: Дивосело, Вребац, Острвица… Српски добротвори

Посебан значај на просвјетном, културном, спортском и образовном преображају ових мјеста дали су својим садржајима: просвјетни домови (Дивосело, Вребац, Острвица…), српска добротворна друштва (Привредник), културно – просвјетна друштва, домови културе послије 2.свјетског рата…

Просвјетни домови у овим личким селима одиграли су значајну улогу у подизању културног, образовног и едукативног нивоа становника ових мјеста.То је било вријеме када су у овим мјестима биле само цркве и школе које су просвјећивале народ.Тада у овим селима није било електричне струје, радија и телевизије, штампе, па су просвјетни домови били мјеста окупљања народа на његовању традиције и културном уздизању и просвјећивању. У просвјетним домовима одржавана су предавања из науке, културе, књижевности, историје, умјетности, пољопривреде, одржаване су приредбе, забаве, прославе, сијела, проводио се културно – забавни и спортски живот, читала штампа, слушао радио и гледала телевизија.У домовима су постојале библиотеке са читаоницама. Исту традицију наставили су домови културе, односно задружни домови у овим срединама.

Просвјетни дом „Краљевића Андреја“ у Дивоселу

Просвјетни дом „Краљевића Андреја“ у Дивоселу започет је градњом 1930. године на инцијативу

Просвјетни дом „Краљевића Андреја“ у Дивоселу-освештење Дома 1932. године

учитеља у Дивоселу Милана Алексића, који је заједно са својим колегама учитељима у Дивоселу, као и напредним мјештанима села дао иницијативу за изградњу Дома. Просвјетни дом „Краљевића Андреја“ у Дивоселу био је културно жариште за мјештане села: Дивосело, Читлук и Орнице, као и за ширу околину. Народ ових села са одушевљењем је дочекао изградњу ове културно-просвјетне институције. Дом је грађен добровољним прилозима Дивосељана, који су били у Америци и Француској као печалбари, који су обилно слали новац у „стари крај“ у који су се враћали, затим прилозима и добровољним радом самих мјештана (било у новцу, грађи и радној снази). Своје новчане прилоге дали су и бројни Дивосељани који су завршили школе, ишколовали се, а у то вријеме живјели су у цијелој Краљевини Југославији. Своје прилоге за изградњу ове културно-просвјетне институције дали су Министарство просвјете и Краљевска банска управа у Загребу, неколико индустријалаца, те народни посланик г. Исо Богдановић. Просвјетни дом „Краљевића Андреја“ у Дивоселу завршен је у октобру 1931. године. Дом је имао богату библиотеку са читаоницом, просторије за рад Соколске чете у Дивоселу, земљорадниччку задругу, тамбурашку и фолклорну секцију…

Просветни дом „Краља Петра I Великог ослободиоца“ у Врепцу

Просвјетни дом Краља Петра I Великог ослободиоца у Врепцу

Исо Богдановић[1], адвокат из Београда, саградио је „о властитом трошку“ уз помоћ мјештана Просвјетни дом у Врепцу, како је сам навео „из патриотских побуда и љубави према своме народу“.Захваљујући патриотским жељама и љубави према своме завичају, заслугом Исе Богдановића саграђен је Просвјетни дом „Краља Петра I Великог ослободиоца“ у Врепцу с циљем његовања традиционалних вриједности и подизања опште просвијећености народа ових села.Просвјетни дом је

Факсимил документа о изграднји Просвјетног дома у Врепцу

био  намијењен културним, просвјетним, спортским и друштвено-политичким потребама мјештана Врепца, Павловца и Завођа.У Дому су биле просторије за рад соколске чете ових села, културно-умјетничких друштава, библиотеке са читаоницом, за одржавање курсева за кројење и шивање, потребе земљорадничке задруге…

Просвјетни дом у Острвици (Лика)

Просвјетни дом у Острвици – Лика

Догађај од изузетног значаја за Острвицу, (општина Госпић), био је изградња Просвјетног дома без кога није било могуће радити на културном и просвјетном подизању села. Међу знамените личности Острвице спада свештеник Дане (Милош) Обрадовић[2], који је дао иницијативу да се у селу Острвица изгради Просвјетни дом „без кога није било могуће окупљати одрасле и младе људе и радити на подизању привредног, културно – просвјетног, спортског и   интелектуалног нивоа становника  села“. Срећна околност је била да је „у Острвици рођен Петар Теслић, индустријалац из Сиска, што је помогло да се за кратко време остварила замисао младог свештеника – подизању Просветног дома“.[3]

Изградња Дома почела је 1932. године, а свечано отварање и освештење обављено је на Спасовдан, дан сеоске црквене славе 25. маја 1933.године.

На предњој страни Дома је била уграђена мермерна плоча на којој је позлаћеним словима писало:

„У спомен мојој милој мајци

Јањи Теслић

Подигао своме родном месту 1932.

         Петар Теслић“[4]

Од самог отварања, Дом је играо важну улогу на културном, просвјетном и спортском преображају

Споменик Петру Теслићу – откривен и освештан 1937. године

села Острвице, уз захвалност мјештанa њеном ктитору и добротвору Петру Теслићу. Просвјетни дом у Острвици порушиле су хрватске усташе (НДХ) у рату 1941 – 1945.године.

У знак захвалности, Острвчани су сину  и добротвору села подигли споменик. Бисту је израдио кипар Александар Кумрић, а радове извео Стево Пејновић. Споменик је откривен и освештан 10.октобра 1937.године“.[5]

Партизанској власти у рату и послијератној комунистичкој власти „сметао“ је споменик заслужном Острвчанину Петру Теслићу, сматрајући Петра Теслића „буржујем“…Споменик Петру Теслићу, заслужном сину свога народа, рођеном Острвчанину, вољен и поштован „друговао је с мјештанима Острвице“ све до акције хрватских војно-полицијских снага „Олуја“ 4.аугуста 1995.године, када је „нетрагом нестао“.

Домови културе

Дом културе у Метку, саграђен 1947.године

Домови културе у послијератној Југославији су били од изузетног значаја за развој културних активности у мањим срединама.Они су били нека врста моста – повезивања великих градских центара и мањих мјеста који су имали кадрове и амбиције да се културно уздижу.Као мјесто окупљања и центар културног живота мјеста грађени су углавном послије 2.свјетског рата.Настали су као замјена за соколске домове уз шири спектар активности. У домовима су углавном радиле секкције: фолклорна, драмска, тамбурашка, спортске секције…

У домовима су биле читаонице, сале за културно – забавни живот, приредбе, промоције књига, изложбе ликовних умјетника, гостовања естрадних умјетника и културно-умјетничких друштава… У домовима културе одржавана су предавања за мјештане из савременог начина живота, течајеви кувања, шивања, пчеларства…

Културно – просвјетни рад у домовима културе водили су просвјетни радници, студенти, ђаци

Дом културе у Могорићу

средњих школа, активисти у мјесним заједницама…У селима гдје није било просвјетних домова, домова културе и задружних домова, сав културно-просвјетни рад одвијао се у школским зградама.То су била жаришта културног, просвјетног, спортског и домаћинског уздизања и просвјећивања народа у овим селима.

[1] Исо (Симо) Богдановић, завршио је основну школу у Врепцу, гимназију у Госпићу, студије права у Женеви.Радио је као адвокат у Београду и бавио се политиком.У више мандата био је посланик Радикалне странке и ЈРЗ за котар Госпић и шире подручје Лике.Његовом заслугом саграђен је Просвјетни дом у Врепцу, мост на ријеци Јадови, тзв. мост Поповић, штерна испод Градине у центру села, штерна у засеоку Јовићи и Богдановићи, као и адаптација и каптажа извора Чатрње и пећине Ракића. У Павловцу је подигнута основна школа  те  слични  објекти у селима госпићког котара у којима је Исо Богдановић био посланик. Умро је 1949.године.
[2] Свештеник Дане Обрадовић је рођен у Дивоселу 28.октобра 1909.године (заселак Ћурини),од оца Милоша и мајке Јање, рођене Обрадовић.Основну школу завршио је у Дивоселу, гимназију у Госпићу, богословију у Сремским Карловцима.У  Острвици је радио као свештеник од 1.јула 1932.године до проглашења НДХ, када због опасности за свој живот одлази у Србију.Умро је у Крагујевцу 09.марта 1999.године.
[3] Исто, стр.394.
[4] Јован Д. Панџић, Острвица, Београд 2003.стр. 395.
[5] Споменица Просветног дома у Острвици, стр.31.

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

9 + 15 =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд