Страва иза Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу (Лика)

Ђорђе Пражић

Страва иза Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу (Лика)

У знак сјећања на српске жртве из Косиња које су свирепо убијене у усташком таборништву у Горњем Косињу, а након 75 година се још увијек налазе у септичкој јами иза данашње Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу.

 

Школа "Анж Франкопан" -некадашња зграда усташког таборништва

Школа „Анж Франкопан“ -некадашња зграда усташког таборништва

У згради данашње Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу прије Другог свјетског рата се налазило опћинско поглаварство, а у току рата усташко таборништво. Иза те зграде налази се једна провалија која је претворена у септичку јаму. Пошто народ ту зграду по навици зове „опћина“ и сама јама се зове „код опћине“. У тој јами се вјероватно налази тринаест жртава српске националности који су у њу бачени 10/11. августа 1941. године, након мучења и убијања у затвору у усташком таборништву. Јама је истражена 1987. године у склопу  израде Студије процјене утјецаја на околиш за потребе  изградње нове ХЕ Косињ.

Спелеолог у јами (код опћине)

Спелеолог у јами (код опћине)

Мјесна заједница и СУБНОР-а Косињ, су иницирали истраживање ове јаме и јаме „код Св.Ане“. Истраживање су извршили спелеолози из Загреба на челу са др Срећком Божичевићем. Документација о истраживању је предата „Електропривреди“ Ријека.

Свједочење о злочину

1. Свједок ВАРИЋАК Ђуре ЉУБИЦА, рођ. Момчиловић 10. јуна 1909. године, дала је 16. јуна 1985. године изјаву о овом злочину. Од 1930. године била је удата за Почуча Милу, са којим је имала  синове Раду, рођ. 28.септембра 1932. и Ђуру-Ђоку, рођ. 29.септембра 1938. године. Љубицу и Милу са дјецом и још неколико мештана, усташе су одвели  из затвора Старо Јанче у усташко таборништво Горњи Косињ. Када је тужна колона пролазила покрај куће злогласног косињског злочинца, усташког таборника Јосице Фадљевића, Љубица је испред његове куће примјетила усташе: Јосицу Фадљевића, Лојзу, Никића, Милана Пршу, Милана Манцу и Шпољарића-Пајкана. Љубица је била у осмом мјесецу трудноће. Затворили су их у „опћини“ – згради усташког таборништва. Навече су око 22.00 сати усташе извеле Богдана Лемића-Боћу, који је био физички крупан. Усташе су га почеле клати говорећи: „Види четника, добро си се угојио“. На тај начин су заклали једанаест мушкараца који су били затворени у посебној просторији. Љубичин муж то није могао издржати, већ јој је рекао: „Нећу ја гледати гдје тебе и дјецу кољу пред мојим очима“. Миле је узео кајиш и покушао се објесити о прозор, али је каиш пукао. Покушао је да сам стегне кајиш око врата и у том мучењу и галами у просторију је ушао усташа Шпољарић-Пајкан, иначе Марасов зет. Зграбио је Милу, извукао га из ћелије и из пиштоља му пуцао у главу и тако га убио. Ујутро су усташе натјерале ухапшене дјевојке и жене да перу крв од заклане браће и мужева. Током дана, на изненађење свих, су пуштени кућама. Након мјесец дана Љубица је 10. септембра 1941. године родила ћерку Миру.

Дана 7. августа 1942.

Син Раде заклан 1942. а отац Миле убијен 1941.

Син Раде заклан 1942. а отац Миле убијен 1941.

године, усташе су у засеоку Вијенац (Крш) заклале Љубичину дјецу синове Раду и Ђура и ћерку Миру. Љубица се послије завршетка рата удала за Владимира Варићака – Владомира који је био у њемачком ратном заробљеништву. Његову жену Мару (1901.) и пет синова: Данила (1933.), Ману (1937.), Ђуру (1939.), Петра (1941.) и Милана (1941.) усташе и наоружани цивили су заклали и бацили у ватру на Коси (Млаква) 6. августа 1941. године. Владомир и Љубица су послије рата имали кћерку и сина.

2. Свједок МОМЧИЛОВИЋ МИЛАН-МИЋО, рођ. 13.августа 1930. године, написао је 1961. године у Кршу сјећање о догађајима у рату, гдје је између осталог описао овај злочин у  Горњем Косињу. Њега и још тридесетак мјештана из Крша, усташе и оружници су 10. августа 1941. године спровели из Старог Јанча у Горњи Косињ. Испред усташког таборништва, сачекао их је злогласни усташки таборник Јосица Фадљевић. Јосица је био елегантно обучен и држећи руке у џеповима рекао је: „Мало вас је. Требало вас је бити више. Идете вечерас за Стару Србију. Тамо ће вам бити добро. Имаћете вина, меса и све што вам треба“. Злокобно се осмјехујући дао је руком знак оружнику Никићу, а овај је угурао народ у двије просторије. Милан је чуо како усташе изводе Богдана Лемића говоривши му: “Виде четника широкијех леђа, џабе си их тако угојио“. Након тога су чули јауке, дерање, ударце ножем и шиштање крви. Милан је запамтио једанаесту жртву коју су заклали. Био је то најстарији међу њима Буде Париповић, који је имао укочену десну ногу. Буде је молио за милост али је убрзо заклан. Милан је гледао покушај вјешања Миле Почуче и његово убиство. Сутрадан су их усташе пустиле у ходник. Неке жене су молиле кољача Милана Пршу да их пусти. Он им је рекао: „Немоје бити луде, свеједно вам је, убио вас данас, а сутра“.  Међутим, десило се чудо.

Прелаз Брод - остаци бента на ријеци Лици

Прелаз Брод – остаци бента на ријеци Лици

Јосица Фадљевић је на мотору отишао у Студенце, а усташе су их након прања закрвављених просторија, пустили кућама. Тек након што су прешли ријеку Лику на Броду, почели су кукати и плакати за убијеним.

Последња порука жртве

БРУЈИЋ Дане ЂОРЂЕ је одведен је 1941. године од своје куће из засеока Брујићи у Доњем Косињу у усташко таборништво у Горњи Косињ. У затвору је страховито мучен. Ђорђе (звали су га Ђоко) је био одличан ученик и веома пјеснички надарен. Волио је живот и радовао се данима младости. Предосјећајући крај живота 10. августа 1941. године, на зиду у затвору усташког таборништва, написао је „ЗБОГОМ МОЈА ЉЕПА МЛАДОСТИ“.

Сазнања о бацању у јаму „код опћине“ 

Убијене Србе у усташком таборништву преко дана, усташе су обично одвозиле у Шушањ и бацале у јаму „код Св.Ане“. У ноћи 10/11. августа након крвавог пира усташе су убијене Србе бацили у септичку јаму. Тај податак је добијен од преживјелих свједока, а потврдили су неки мјештани Горњег Косиња који су то гледали са стране.

Графички приказ јаме "код  опћине"

Графички приказ јаме „код опћине“

Списак жртава бачених у јаму „код опћине“ у Горњем Косињу

Село ДОЊИ КОСИЊ (Доцина Драга и Брујићи)

 1. БРУЈИЋ Миле ДУШАН, р. 22.03.1912.г. у Брујићима. Србин, земљорадник. Заклан и бачен у јаму 1941.г.

2. БРУЈИЋ Дане ЂОРЂЕ, р. 15.01.1923.г. у Оточцу, Србин, ученик. Одведен 1941.г. у   у усташко таборништво Горњи Косињ, гдје је након мучења заклан и бачен у јаму.

Село КРШ-ГРАДИНА

1. ЦВИЈАНОВИЋ Илије СИМО, р. 21.1.1921.г. у Млакви, живио Под Градином. Србин, земљорадник. Заклан је 10.08.1941. у усташком таборништву Горњи Косињ и бачен у јаму.

2. КОКОТОВИЋ Миле ГОЈКО, р. 04.11.1921.г. Забарје, Србин, земљорадник. Заклан је 10.08.1941.г. у усташком таборништву Горњи Косињ и бачен у јаму.

3. ЛЕМИЋ Стевана БОГДАН, р. 24.12.1915.г., Крш-Градина. Србин, земљорадник. Заклан је  07.08.1941. у усташком таборништву Горњи Косињ и бачен у јаму.

4. ЛЕМИЋ Стевана ЂУРАЂ, р. 09.03.1920. у Крш-Градина. Србин, земљорадник. Заклан је 11.08.1941. у усташком таборништву Горњи Косињ и бачен у јаму.

5. ЛЕМИЋ Јове СТЕВО, р. 1877.г. у Крш-Градини. Србин, земљорадник. Заклан је 11.08.1941. у усташком таборништву у Горњи Косињ и бачен у јаму.

6. МИЛЕУСНИЋ Дамјана МИЛАДИН – МИЛЕ, р. 10.08.1894.г. Косињ-Мост, ковач. Заклан  је 07.08.1941.г. у таборништву Горњи Косињ и бачен у јаму.

7. МОМЧИЛОВИЋ Стеве НИКОЛА, р. 1879.г., Крш-Градина. Србин, земљорадник. Заклан је 10.08.1941.г. у усташком таборништву Горњи Косињ и бачен у јаму.

8. МОМЧИЛОВИЋ Николе СТЕВАН, р. 11.07.1922.г., Крш-Градина. Србин, земљорадник. Заклан је 11.08.1941.г. у Горњем Косињу и бачен у јаму.

9. ПАРИПОВИЋ Михајла БУДЕ – БУДАН. р. 19.09.1886.г., Крш-Градина. Србин, земљорадник. Заклан је 11.08.1941.г. у Горњем Косињу и бачен у јаму.

10. ПОЧУЧА Раде МИЛЕ, р. 24.09.1908.г., Крш-Градина. Србин, земљорадник. Дана 11.08. 1941.г. након покушаја вјешања, убијен је у усташком таборништву Горњи Косињ, када је видио како му муче и кољу комшије. Бачен у јаму.

11. РАДОВИЋ Јована ДУШАН, р. 17.06.1926.г., Крш. Србин, земљорадник. Заклан је 10.08.1941.г. у усташком таборништву у Горњем Косињу и бачен у јаму.

Умјесто закључка

Нико од Другог свјетског рата није покушао ексхумирати тринаест српских жртава из септичке јаме. То је права цивилизацијска срамота како хрватског, тако и српског народа у Косињу.

Литература:

1.      Дане Ластавица, Геноцид над српским народом среза Перушић (Лика) 1941-1945. И 1991-?, Музеј жртава геноцида, Београд, 2002.

 

 

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

20 − 18 =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд