Село Почитељ – историја, људи

Почитељ лежи испод саме планине Велебит. Са његове северозападне стране назире се Лички Читлук, са северне Рибник, а са источне га додирује Медак. Простире се на личкој висоравни, чија надморска висина износи око 575 метара.

Разбојна драга у Велебиту код Почитеља, снимак из 1926. године

Разбојна драга на Велебиту код Почитеља, снимак из 1926. године

Кроз Почитељ протиче река Лика, одакле вијуга на север према засеоку Иванчевића и наставља ток до Његованске Вароши. Одатле наставља ток према Рибнику. Испод самог Велебита, недалеко од засеока Вуксанове Вароши, извире Почитељица. Она тече на североисток између Почитеља и Читлука и недалеко од Новог Села улива се у Лику. Недалеко од извора Суваје, десног крака Почитељице, Витаси си имали воденицу. Била је то некад права фабрика брашна, са два велика камена.

Отприлике 200 метара низводно од те воденице, свештеничка лоза Дошеновића (касније Дошени) имала је своју воденицу. У њу су долазили сељаци из целог Почитеља да мељу раж и пшеницу, такође и кукуруз од чијег су брашна спремали надалеко познату личку паленту. Ова воденица је престала да ради много раније од претходне, јер су њеног власника, почитељског свештеника Милојка Дошена, заклале хрватске усташе и његово тело бациле у јаму Јадовно на Велебиту, у којој леже кости више десетина хиљада недужног српског народа Лике и других места. Свештеник Милојко Дошен био је у сродству са Николом Теслом. Долазећи у Почитељ Никола би посетио Милојка. Ћаскајући о разним стварима свакидашњице прошетали би се и до воденице. Милојко је у разговору упитао Николу како би његова воденица могла да меље преко целе године, а не само током пролетњих и јесењих месеци када пада обилна киша. Никола му је без размишљања одговорио: Е, мој Милојко, ако би ти овде направио бент (брану), овде би се вода сакупљала и могла каналом одводити на лопатице које би окретале камен и ето ти мељаве целе године. Тај бент, међутим, никад није направљен.

Сеоске куће подигнуте испод Велебита чине Горњи, а лоциране преко реке Лике Доњи Почитељ. Засеоци носе имена племена, као што су Бобићи, Иванчевићи, Дрљићи, Његовани, Павлице, Поткоњаци, Преради, Витаси, Вуксани и Узелци.

Почитељ су, према писању Карла Пача, насељавали Јаподи, а после њих Римљани. У својој књизи „Лика у римско доба“, Пач мисли да је римско-илирско насеље Аусанкалио било лоцирано негде између Метка и Почитеља. Простор на коме сад лежи Почитељ припадао је у средњем веку племену Могоровића, а према једној исправи од 29. јануара 1263. године зна се да је власник Почитеља био кнез Петар Толимировић. Нешто после 1370. године у посед града Почитеља дошли су Гушићи и остао све до 1527. године и турског освајања Лике. Почитељ је наведен у попису затечених утврђења која су 1577. године запосели Турци.

Поуздано се зна да су Турци подвелебитски део Лике почели да насељавају 1550. године. Тада су први пут дошли Срби у Почитељ. Турци су тад у Почитељ и околна села населили динарске сточаре „Влахе“ и муслимане из Босне, при чему је Србима додељивано другоразредно земљиште.

Услед заоштравања турског зулума и недостатка воље да се боре против своје браће по вери, 3. априла 1609. из Рибника и Почитеља пребегле су на аустријску крајишку страну 33 српске породице, а месец дана касније још толико, са укупно 550 чељади. Да се подстимо, у Рибнику су тада поред муслимана живели искључиво Срби.

Између 1683. и 1689. године у Лици и северној Далмацији су планули устанци, срачунати на протеривање Турака из Лике, што се и догодило 1689. године, после чега се избегли Срби враћају у Почитељ и његову околину. Установљено је да је једна струја данашњих Почитељана дошла са крајишког подручја око Оточца и Бриња. То су, без сумње, били потомци Срба који су били приморани да беже 1609. и 1638. године. Друга струја је дошла из околине Книна, Обровца и Буковице, претежно из предела у које је народ избегао за време борби за ослобођење Лике од Турака.

У првој струји Почитељ су населили:

Бобићи

Божићи

Чутуриле

Иванчевићи

Рогићи

Срдићи

Тркуље

Узелци

Вуксани.

У другој су били:

Чатићи

Дошени

Каљашевићи

Ласковићи

Лубеновићи

Љубојевићи

Мишковићи

Његовани

Павлице

Радошевићи

Витаси.

То су биле породице које су до 1995. године сачињавале основу почитељског становништва.

Према пописима обављеним 1696., 1700. и 1712. године Почитељ је имао 40 кућа и 504 становника. У попису из 1712. Витасовићи су означени као Витаси, а Дошеновићи као Дошени.

Дошеновићи су били доминантна свештеничка лоза, а у крајишком попису 1712. Године јављају се две породице Дошеновића: Георг и Радован. Из ове породице је песник Јован Дошеновић (1781-1813), који је изучио високе школе у Задру и Падови, где је докторирао из филозофије и слободних уметности. Иза себе је оставио запажена књижевна дела, а међу песмама написао је и „Оду Почитељу“.

ИЗВОР: Душан Узелац, књига „Лика и Срби медачке општине“ (стр. 150-175)

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

twenty − 6 =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд