Писмо сестре Марице Николи Тесли
Марица Косановић – Николи Тесли
Плашки, 1882.
У Плашком на Задушнице 882.
Мили мој једини брате!
Сузнијем очима пишем Ти овај лист – а зашто сузнијем? То питање знам да нећеш на се ставити – него још помислити, а како ми од суза и писати може. А да ништа немам што би ми сузе навукло него ово – доста би ми било – а то је: што после 6-7 година лист јединоме брату (Бог зна камо пишем) а двојећи оће ли ми одговорити или неће. Мили мој брате, дакле прије свега молим Те и заклињем да ме обрадујеш, па да ми одговориш, а заиста не знам Ти казати, што би ме на свијету већма обрадовати могло, као Твој лист.
Мајка је ево дошла на неколико дана к мени у Плашки, и она Те моли и заклиње да ми одговориш. Здрава је, а сад имаду нови парохиални стан – ону кућу поред Гимназије.
Ја сам здрава. Имам двоје дијеце, а двоје ми је умрло.
Мала Даница (најстарија) је у 5. години. Милица што је била после Данице – је умрла. Драгиша – коме надјесмо тако име због Драгиње која се је баш онда вјенчала кад се је он родио такођер је умро. А сад имам синчића од 3 мјесеца – коме сам дала пок. оца име – Милутин.
Живем хвала Богу добро и задовољно – али ме поједе жеља за својима. Далеко сам доста од свијух па се никад с њима не виђам. Мајку већ нијесам виђела двије године, док ево прекјуче амо не дође – а тако исто и Милку. А од Тебе, коа сам од свијух највољела, кад не могу виђети, да бар кадкад по листић добијем, да ишто жељу утолим!
Имам 5 ђевера – једа је (Oberleut.), a томе је име Јово. Други Светозар нада се да ће скоро пристав постати. Трећи Сава био је добио Текелијину штипендију, а штудира медицину; ну због мађарског језика који се мора учити на Пештанском свеучилишту – не може тамо опстати. Сад је дошао кући – а и паузираће ову годину – јер је слаб. А на годину мислимо да ће у Богословију. Четврти Ђуро има Благодјејаније у Карловцима и иде у 5. гимн. разр. а најмлађи Стево има малу гранич. штипендију – и иде у 4. разред реалке.
Сава је био од скора у Пешти за Те се распитивао и твоју адресу дознао, те тако хвала Богу дођо и ја један пут до Твоје адресе, да Ти писати могу.
Анђелина и Јово су здрави. Имаду троје дијеце – малу Соку, Перицу и Мирка. Милка је има два мјесеца добила ћер, и надјела јој име – Ђука.
Драги брате! Ево сад у име мајкино која ево више мене стоји молим Те да ми одговориш, а тога се ја надам, јер у једном писму, што си га Вуји писао рекао си да осећаш потребу да о својима што чујеш. Молим те дакле пиши мени, а ја ћу те о свему најточније извјешћивати.
О како се слатко надам, а како ли би се обрадовала кад би од Тебе лист добила!
А што би ме још већма а не само мене него и сав Твој обрадовало, кад би на хтео послати своју слику.
О, мили брате, дај учини нам то весеље – обрадуј нас, а утјеши јадну и шкрбну матер – пошаљи нам своју слику.
Ево Те она моли, и вели ако још ишта за њезина живота желиш учинити да јој то учиниш.
Ја се надам драги Никола да ћеш Ти то нама учинити. А за то Те молим и братинством заклињем, да ми ту наду и испуниш. О колико пута би жељу утрнула свака Ти сестра а особито мати. – Не знам колико сирота за Тобом пута уздане – колико ли пута заплаче. А знаш да до Тебе сад никог на свијету нема – јер ми женске куд која, па јој то учини, што те ни трошка много ни труда нестане. Још би Ти много којечега имала писати, ну бојим се да ће Ти досадно бити.
А ја мислим кад би на Твом мјесту била, да би се писму од свога већма обрадовала, него Бог зна чему – и да ми то био лијек највећој тузи.
Поздрав прими од Ника и Саве. Нико је више пута писао Теби лист, ну никад није могао адресу Ти сазнати.
Мајка Те ево моли за одговор и фотографију, и каже ако желиш очеву табекеру имати, да ће Ти она одма послати.
Сви ујаци и тетке су здрави. А сад Те молим највруће и заклињем да ми одговориш.
Прими најсрдачнији поздрав
и душевни пољубац
од желеће Ти сестре
Марице/
Марији Косановић у Плашки,
и на ово ми ударише сузе на очи, јер се бојим да не знам право ни како се зовем ни ђе сам
С Богом.
ИЗВОР: Никола Тесла – преписка са родбином. Приредиле Дубравка Смиљанић и Зорица Циврић, Београд, Музеј Николе Тесле, 1993.
