Писмо Јове Трбојевића Николи Тесли
Петрово Село, 14. јануара 1890.
Драги Никола!
Твој мили нам лист од 11/12 примио сам у реду, само мало касно будућ је исти у Петровусело у Срему па и у Славонији ишао, зато други пут метни `via Carlstadt`.
На Твојој пријатељској понуди гледе онако обилате суме новаца, лијепа и велика Ти хвала, и знај да нас је то врло развеселило, јер си тим своје велико повјерење и бригу о нама показао и засвједочио. Зато и опет, Хвала Ти!!!
Ја за ову годину т.ј. бар за сад новаца не требам, јер не видим згодне и пробитачне прилике да их плодоносно употребити могу.
Ако би се тако згодна прилика десила, а сигуран би био, и Теби и себи повећу и сигурну корист постићи, то би Те у том случају замолио да ми дотичну своту повјериш. Само се тако по себи разумије, да би ја за Твој повјерени ми капитал не само својом части и образом, већ и читавим својим иметком у сваком погледу јамчио, и о тому Ти на сваки начин посебну обвезницу издао и послао. Јер волио би мртав бити, него ли ичије, а камо ли Твоје паре профућкати и тим свој образ окаљати! Дне 14/12 послао сам Ти „Пјеванија Змај Јована Јовановића“ који си мислим већ примио.
Ми сви овђе, па и Мајка, Милка, ујак и остали у Госпићу, као и Марица, Никола и њихова дјеца у Плашком, сви смо здраво и прилично нам добро иде. Марици је особито хвала Богу на боље окренуло, и уфамо се да је сада већ изван опасности. Баш ево овај час добих писмо од Николе, те нам између осталог јавља да Марица сваки дан по дуље времена на шетњу иде, па да ће ако лијепа времена ухвати овамо к нама на некоје време доћи.
Сад друго ништа, већ прими од свију нас срдачно поздравље и душевни пољубац.
Остајем твој искрени
Јово Трбојевић
Петровосело дне 14/1. 890.
P. S. Све српске, па и хрвацке, па и некоје немачке новине донијеле су лијепе чланке о Теби, од којих ће Ти некоје Никола Кос. са још некима књигама овај који дан послати.
Ако ти посао допушти, и ако Те не мрзи, буди добар чешће писати нам, јер се Твојем писму највише сви веселимо.
ИЗВОР: Никола Тесла – преписка са родбином. Приредиле Дубравка Смиљанић и Зорица Циврић, Београд, Музеј Николе Тесле, 1993.
