Крштеница Николе Тесле

ПИШЕ: Томо Радусин

Teslina krštenica s potpisom Petra Mandića

Крштеница Николе Тесле издата је 13. новембра 1883. године у Госпићу. Крштеница се чува у Музеју Николе Тесле у Београду.

(Извор: Тесла – од Смиљана до вечности, Милутин Тасић, Београд, 2006.)

У потпису крштенице је госпићки прота Петар Мандић из Грачаца, Теслин рођени ујак (брат од Ђуке), који је послије службовања у Грачацу наслиједио Милутина Теслу у Госпићу, који је умро 1879. године. Ђукина и Петрова мајка је од Будисављевића из Пећана. Записано је да је Петар Мандић финацијски помагао Николу на школовању. За вријеме рада у Госпићу прота Петар Мандић је основао српску читаоницу и пјевачко друштво, те је између 1883 и 1892. г. био посланик у хрватском и угарском Сабору. По одласку из Госпића оставио је своју колекцију књига српској библиотеци у Госпићу. Доживио је несрећу да му је најприје умрла супруга, те затим четверо дјеце. Послије тог несрећног случаја замонашио се у Гомирју, гдје је 1892. г. произведен у архимандрита и добио свештеничко име Николај. Из преписке Николе Тесле и родбине види се да је постављење Николаја за владику Горње Карловачку била скоро готова ствар. Међутим постављен је на ту Дужност његов далеко млађи колега Грујић.

Ускоро је постављен за митрополита Зворничко – тузланског, а 1896. године уз дозволу цара и угарског краља Фрање Јосифа те Цариградске патријаршије и Светог Синода постављен је за Дабробосанског митрополита у Сарајеву 1896. године.

Уз дозволу Цариградског патријарха Константина, представника запада и истока основао је Бањалучко – Бихаћку епархију 1899. године. Цар Фрањо Јосиф га је одликовао крстом са звијездом.

Николај Мандић је умро у Опатији 1906. године. У Ријеци није сахрањен јер наводно није било мјеста у православном гробљу. Сахрањен је у Сарајеву, а опело је служио Евгеније Летица. За живота Николај је изразио жељу да не би волио умријети у Сарајеву, јер су га многи у Сарајеву страшно вређали и нападали. А у задње вријеме кад је увео „Штатуте“ плаћу и пензије свештеницима, онда су га дизали у небеса.

„Покојник као да је знао да су насљедници кукавице па се у задњи час осигурао“ пише Тривун Мандић (покојников брат у писму Тесли, инач Теслин други ујак) 7. децембра 1908. године, да би се с тог наслова могло добити 10.000 круна, те од продаје личних ствари још 5.000 круна. То би било довољно да се његови посмртни остаци пренесу у Грачац и да се сахрани поред цркве коју је са својим народом подигао.

„Читав народ спомињаће га на вјекове“ ако се то оствари, наводи Тривун у писму. Ако затреба нешто новца, како нас има доста ред је да и ми припомогнемо.

„Желећи да ово моје писмо које у преши пишем получи сретан усплех, ја ти желим добро здравље и поздрављам те најљубазније. Твој ујак“. Тако је стајало у писму Тривуна Мандића из Грачаца.

(Извор: Никола Тесла – преписка са родбином, Зорица Циврић и Дубравка Смиљанић, Академска књига, Нови Сад)

Никола Тесла је у вријеме писања овог писма био у финанцијској кризи. Касније су се времена промјенила и од намјере није било ништа, а народ је заборавио и Николаја и цркву.

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

17 + 9 =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд