Бадњи дан и Бадње вече

badnjak
Драги Госпићани, данас је Бадњи дан. Нека вам је на здравље и спасење, да га у миру и весељу проведете са својим породицама. Живјели.

Бадњи дан се прославља 24. децембра по грегоријанском календару или 6. јануара по јулијанском календару, дан уочи Божића, и дио је божићних обичаја. Назив Бадњи дан је добио по бадњаку који се на тај дан сијече и пали.

Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само зато што долазе један послије другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.

Бадњи дан је посљедњи дан Божићног поста. Дан који му претходи је Туциндан.

Многи обичаји везани за овај дан сасвим су пагански, мада је црква покушала да им да хришћанско обиљежје. Обичаје око Бадњег дана су Срби наслиједили од својих предака и и даље их одржавају. За бадњак се сијече грана храста, који је код Словена одувијек био свето дрво. Спасоје Васиљев бадњак везује за словенско божанство Световида.

Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта.

Обичаји и симболика

Народни обичаји око Бадњег дана су доста стари и до данас се доста обичаја изгубило или заборавило. У различитим крајевима, обичаји се знају разликовати у неким елементима. Комбинација тога доприноси великим разликама у обичајима од краја до краја и од села до села. Ипак, и поред толике разноврсности и разлика, ипак постоји и доста заједничких обичаја који су врло слични, као и сјећање на неке обичаје који се више не раде али постоји сјећање да се у неком селу некада и то радило прије него што се то напустило.

Ложење бадњака је у вези са огњем и огњиштем. Ложење бадњака је средишњи елемент симболике рађања новог сунца, јер је и Бадњи дан одмах послије краткодневнице. Млади храст је спаљивањем даван огњу ради нове године, а прегршти варница бацане у небо су најављивале много рода и приноса.

Сечење бадњака

Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак. Бадњак сијеку искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, прије изласка сунца. Зависно од крајева, бирани су различити бадњаци. У источној Србији биран је цер; на западу, зависно од краја, су то храст или буква; у смедревским селима се не сијече дрво за бадњак, већ грана храста.

Број бадњака такође варира зависно од краја. Негдје се сијече један бадњак, негдје два или три а понегдје и девет, а негдје онолико бадњака колико има мушкараца у кући. Углавном је то значило да се одсјече једна грана дрвета, која би се тако цијела носила кући, или се прво кресала на више једнаких или неједнаких дијелова. Ова разноликост у броју бадњака такође иде у прилог претхришћанском поријеклу бадњака и Бадњег дана.

Прије сјечења се дрвету назове „добро јутро“, честита му се празник и моли се да донесе здравље и срећу породици. Затим се дрво посипа житом, а у неким крајевима му се дарује колач посебно умјешен за ту прилику. Дрво се не смије додирнути голим рукама, па човек који га сече навлачи рукавице.

Дрво се увијек засјецало са источне стране јер је требало да падне на исток. Онај ко је сјекао бадњак, трудио се „да се дрво не мучи“ тј. да се обори из једног ударца или највише са три. Ако дрво не падне ни после трећег ударца, мора се кидати рукама јер више удараца није дозвољено.

Први ивер који се одваја од бадњака има такође магичну моћ. Пазило се да овај ивер не падне на земљу, па је са ониме ко сјече бадњак ишао још један мушкарац да ухвата први ивер. Стављањем првог ивера од бадњака у карлицу веровало се да ће помоћи да се у њој скупља кајмак дебео као ивер, или, ако се стави на кошнице онда нико неће моћи пчелама да науди, а вјеровало се и у љековитост воде у којој је први ивер потопљен па су је оболели пили ради оздрављења. Негдје, опет, тај ивер стављају у кокошарник да живина буде увијек на окупу, а негдје под квасац са жељом да у кући све расте као квасац.

Када се домаћин врати из шуме и донесе бадњак тј. бадњаке, их на кућни зид а тек са првим мраком се бадњак уноси у кућу и ставља на огњиште. Понегдје бадњак окрешу у шуми, а понегдје га донесу са гранама.

Док су бадњачари још у шуми, из куће се посакривају троножне столице, метле, кудеље вретена и игле.

Божићна печеница

Послије доношења бадњака се коље печеница (понегде се коље или утуче на Туциндан). Обично је то прасе, ријетко јагње (у вријеме Божића нема јагањаца), а понегдје ћурка или гуска. Печеница је жртва за ново љето, а понегдје се зове и веселица или божићњар. То је остатак старог култа приношења жртве за рађање новог Бога.

Обилажење домова

У Војводини се дјеца окупљају предвече, прије вечере, празне ђачке торбе и иду у коринђање. Овај обичај је веома сличан коледарским обичајима код других народа. Мали коринђаши обилазе домове у комшилуку и пјевају (коринђају) пјесмице којима најављују радостан долазак Божића и а од домаћина очекују да их дарује. Домаћини куће дарују децу јабукама, слаткишима, колачима, сувим воћем, орасима, а рјеђе новцем (то је новија измишљотина).

Бадње вече

Највећи дио радњи и обичаја је везан за Бадње вече.

Уношење бадњака и сламе

У току дана, домаћица у једно сито стави све врсте житарица, сувих шљива, ораха и јабука и то све стоји у врху стола гдје се вечера. Понегдје сито ставе под сто, а понегдје код огњишта. Тим житом посипа се бадњак, слама и полажајник.

Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Куца на врата, а када укућани питају Ко је? одговара Бадњак вам долази у кућу. Потом му домаћица отвара и обраћајући се бадњаку говори Добро вече бадњаче! Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу, и поздравља укућане речима Срећно вам Бадње вече, на шта га укућани отпоздрављају са Бог ти добро дао и среће имао, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита.

Носећи бадњак домаћин обилази кућу квоцајући као квочка, а домаћица и сва деца иду за њим пијучући као пилићи. Домаћин обилази све углове дома бацајући по један орах у сваки угао, што се сматра жртвом прецима. Остали ораси и лешници се остављају и у слами испод стола и најчешће се једу са медом. Ораси који су у угловима нико не узима.

По уношењу бадњака, домаћин или домаћица, уноси сламу и разноси је по целој кући, а посебно на мјесто где ће бити постављена вечера. При томе онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу. Преко сламе се поставља столњак јер се служи и једе на поду. Столице су изнете из куће и сједи се на слами.

Послије Божића се ова слама носи у обор, шталу или амбар, а њоме су и обавијали воћке да би боље родиле.

Ложење бадњака

Бадњак се целива, маже медом и ставља на огњиште. Када је бадњак стављен на огњиште, према њему се морало понашати као према живом бићу: китили су га зеленим гранама, љубили, али и преливали вином, посипали житом, итд.

Понегдје засечени крај бадњака намажу медом, па то чобани лижу, говорећи Како ми за бадњаком, тако овце за јагањцима, краве за телцима…

Обичај налагања бадњака на ватру врло је стар и помиње се у писаним изворима још 1272. године, гдје се у једном документу биљежи да су на Бадње вече дубровачки бродовласници приносили кнезу пањ-цепонем и налагали га на ватру, а у XVII веку је забиљежено да је у Истри постојао обичај паљења и даривања бадњака храном. Са друге стране, у смедеревском крају на примјер не постоји обичај налагања бадњака, осим можда у кућама досељеника са других страна.

Дјеца „џарају“ ватру односно гранчицама распаљују и чачкају ватру изазивајући прегршти варница и искри говорећи колико искрица толико парица, пилића, кошница … набрајајући сву стоку и живеж чије се благостање прижељкује.

Негдје се уз бадњак у кућу уноси и печеница и говори „Добро вече, честити ви и бадње вече“ а укућани одговарају „Добро вече, честити ви и ваша печеница“.

Послије завршетка овога домаћин окади цео дом и вечеру, запали свијећу и приступа се бадњој вечери.

Бадњачки колач

Негдје се за Бадње вече мијеси чесница, бадњачки колач, без квасца са орасима и мазана медом. Чесница се за вечером ломи, а не сече.

У сврљишком крају се прави бадњидански обредни хлеб „њива“ на коме је украс урађен у облику змије, која је у вези и са култом мртвих али у неким ситуацијама има везе и са родношћу године. Обредни хлебови који се мијесе бадњега јутра су у тијесној вези са магијском вјеровањима у вези плодности.

На Косову и Метохији се за Бадњи дан спремао посебан колач који се износио на кућни праг и ритуално нудио вуку. Вук је, иначе, посебно поштовано митско биће у старих Срба.

Бадња вечера

Бадња вечера је посна трпеза/посна, али је трпеза богата. Треба да обилује јелом и пићем да би и нова година била родна и пуна изобиља. Неким јелима се придавао посебан, магијски значај, која су и обавезна: мед, бели лук (који има амајлијско значење), пасуљ, купус, риба, воће (ораси, лешници, јабуке, суве шљиве). Вечера протиче у миру и тишини.

Слама која се уноси у кућу, једење на поду и разношење ораха по кући су део култа мртвих. То вече се у кући очекују „домаћи“ или „домаћи покојници“ или „домаћи духови“. Сви преци су са укућанима, зато је вечера тиха да се не би отјерали и зато се три дана са трпезе не прикупља него само доноси па се чак и не чисти по кући.

Већина јела са бадњеданске вечере користе се и при даћама тако да је та вечера прије свега жртвени обред посвећем породичним прецима. Бадњеданска вечера је једна од најважнијих вечера у част мртвима и један део сваког јела се оставља за покојнике. Вечера се кади да би се за вечером спојили и живи и они који то нису.

Бдење

У бадњеданској ноћи се пече божићна печеница, намењена сутрашњем дану – Божићу.

Током ноћи се пазило кад ће бадњак да прегори. Ономе ко први спази припадала је награда од домаћина, а сам тренутак прегоријевања домаћин је оглашавао пуцњем из оружја. Знало се да кад почну пуцњи да се разљежу, значило је да бадњаци приспјевају.

Некада су сви укућани остајали будни док бадњак не прегори, а касније је само један мушкарац остајао да бди. У Црној Гори један је мушкарац чекао да прегори бадњак и за то вријеме често чаркао ватру, говорећи Оволико у нашем тору било оваца, коза…

Захватање воде

Вода која се захвати у бадњеданској ноћи, прије изласка сунца, такође се придаје магијско значење. У неким крајевима се она зове „јакова вода“.

Пре захватања воде, извор, ријека или бунар дарују се житом, новцем или воћем. Воду поздрављају са добро јутро водице и срећан ти Божић.

По правилу је захватају дјевојке а њоме се умивају сви чланови домаћинства по старјешинству и свако дарује дјевојку која их полива.

Овом водом се мијеси чесница и над њом се моли домаћин за здравље породице, а дјевојка која носи воду моли се да у њој види лик момка за кога ће се удати.

Хришћански елементи и смисао

Обичај сјечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звијезде да се родио Христос Спаситељ, насјекли грања и понијели га у пећину да наложе ватру и огрију Христа и његову мајку.  Бадњак, дакле, представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак, даље, наговештава и дрво Крста Христовог.

Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима сјекиру у руке и сјече бадњак.

Посипање житом на Бадњи дан и Божић на жито које је Мајка Божија, када јој се родио син, бацала стоци која је била у штали да стока не би гризла сламу на којој је Христ лежао.

Слама у дому се тумачи као сјећање на то да се Исус Христ родио на слами, и тиме је бадњеданска слама симбол јасли у Витлејемској пећини. Кад уноси бадњак у кућу, домаћин тада каже Христос се роди а сви укућани одговарају Ваистину се роди.

Кађење дома је симбол смирне и тамјана који су доношени као дарови новорођеном Исусу. Ораси у слами у угловима куће симболишу власт Божју на све четири стране свијета.

Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпјевајући тропар Рождество твоје… , помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и сједају за трпезу.

Погача која се ломи симболише ријечи Исусове Ја сам хлеб живи, а вино крв његову. Риба је симбол Сина Божјег, со божанске силе а мед сладости вјечног живота бод окриљем Бога. Свијећа која се пали за Бадњи дан и Божић представља свјетлост Божију и симболише Исусове ријечи Ја сам свјетлост свијету.

Паљење бадњака означава завршетак Бадњег дана и увод у Божић.

Опраштање

Који се током године са неким завадио, на Бадњи дан се са њим треба помирити.

Савремена урбана прослава Бадњег дана

У данашњим, урбаним условима се прослава Бадњег дана изводи у донекле промењеном и прилагођеном облику.

У немогућности сјече бадњака у шуми и спаљивања на огњишту сачуване су неке друге особености овог дана, а то је посна али богата трпеза, купљени бадњак у облику пар храстових гранчица и нешто сламе (негде се дода и грана дрена) увезаних црвеном врпцом.

Посвећеност огњишту се огледа у окупљању целе породице за трпезом. Раније се вечерало на слами на кућном поду, па се зато и данас, испод стола за којим се вечера, стави мало сламе и гранчица бадњака.

Спаљивање бадњака се обавља, углавном, паљењем пар листова храста у погодном простору. У новије вријеме се широм Србије јавило колективно налагање бадњака испред цркве, одношењем у црквену порту, или испред манастира, где се кућни бадњак спаљује на великом бадњаку.

Пословице

Уз бадњи дан је везано неколико пословица:

Није сваки дан Бадњи дан, значи да је на бадњи дан велика срећа, што других дана у години не мора бити.

Везани су ко Божић и Бадњи дан, се говори за оне који су нераздвојни.

ИЗВОР: Википедија

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four × 2 =

Удружење Госпићана "Никола Тесла", Београд